Grad ćuti dok građani pomažu Đurkiće

Novac koji je prikupljen dovoljan je da se porodica smesti za jedan period u kući koja se iznajmljuje, kaže za „Politiku” predsednik udruženja građana „Novi Sad” Goran Bajšanski.

Najam kuće ipak nije trajnije rešenje za porodicu koja živi od socijalne pomoći i novca koji roditelji pribave sakupljajući sekundarne sirovine, kako je „Politika” već pisala kada je humanitarna akcija pokrenuta pre više od mesec dana. Stoga udruženje apeluje na to da se novac i dalje sakuplja, za kupovinu kuće.

„Verujem da će se uspeti u tome, ako ne u Novom Sadu, onda nešto bliže”, dodaje Bajšanski, poznati sportista, osvajač evropskih medalja u savateu i borac za humaniji život Novosađana, koji pre letnjeg zatišja pokušava da organizuje i humanitarni koncert za Đurkiće.

Da li će grad pomoći ovoj porodici i na koji način, naš list odgovor nije dobio ni posle sedam dana, otkako smo pitanja uputili u Gradsku kuću. Bila bi dragocena i informacija kada će se okončati izgradnja socijalnih stanova u Kisačkoj ulici, kada će se znati ko može da ih koristi i hoće li grad odlučiti da te stambene jedinice prodaje ili da ih iznajmljuje, po neprofitnim uslovima, kako to – i jedno i drugo, predviđa novi zakon o stanovanju i održavanju zgrada. Taj zakon kaže i da je stambena podrška svaki oblik pomoći za stanovanje osobi koja iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga ne može sopstvenim novcem da reši stambenu potrebu po tržišnim uslovima.

Kada je privatna akcija za sedmočlanu porodicu Đurkić pokrenuta, u socijalnoj službi nam je rečeno da grad traži rešenje i da je jedna od opcija da joj budu plaćeni troškovi stanarine, ali da to zavisi i od gradske uprave za socijalnu i dečju zaštitu.

Stiče se utisak da gradske službe puštaju Novosađane da se sami organizuju i pokažu humanost, pre nego što institucije donesu ikakvo rešenje. Tako su iz svog džepa, nastavnici škole „Žarko Zrenjanin” izdvajali za siromašnu porodicu po „školski čas”, odnosno oko 500 dinara, koliko računaju da on košta. U školi je za roditelje izvedena priredba na kojoj su đaci pevali, svirali i glumili, a u školskom holu prodavali svoje rukotvorine. Tada je prikupljeno, po podacima udruženja, 123.082 dinara. Na kraju priredbe izašla je Bojana Đurkić sa svoje petoro dece i zahvalila na pomoći.

„Sve četvoro koji idu u školu lepo su vaspitana deca, vesela i vredna, redovna na časovima. S obzirom na uslove u kojima žive, na nastavu dolaze čista i sa priborom”, kaže za naš list nastavnica Branka Savanović i razredni starešina najstarijeg deteta iz porodice Đurkić.