Град ћути док грађани помажу Ђуркиће

Новац који је прикупљен довољан је да се породица смести за један период у кући која се изнајмљује, каже за „Политику” председник удружења грађана „Нови Сад” Горан Бајшански.

Најам куће ипак није трајније решење за породицу која живи од социјалне помоћи и новца који родитељи прибаве сакупљајући секундарне сировине, како је „Политика” већ писала када је хуманитарна акција покренута пре више од месец дана. Стога удружење апелује на то да се новац и даље сакупља, за куповину куће.

„Верујем да ће се успети у томе, ако не у Новом Саду, онда нешто ближе”, додаје Бајшански, познати спортиста, освајач европских медаља у саватеу и борац за хуманији живот Новосађана, који пре летњег затишја покушава да организује и хуманитарни концерт за Ђуркиће.

Да ли ће град помоћи овој породици и на који начин, наш лист одговор није добио ни после седам дана, откако смо питања упутили у Градску кућу. Била би драгоцена и информација када ће се окончати изградња социјалних станова у Кисачкој улици, када ће се знати ко може да их користи и хоће ли град одлучити да те стамбене јединице продаје или да их изнајмљује, по непрофитним условима, како то – и једно и друго, предвиђа нови закон о становању и одржавању зграда. Тај закон каже и да је стамбена подршка сваки облик помоћи за становање особи која из социјалних, економских и других разлога не може сопственим новцем да реши стамбену потребу по тржишним условима.

Када је приватна акција за седмочлану породицу Ђуркић покренута, у социјалној служби нам је речено да град тражи решење и да је једна од опција да јој буду плаћени трошкови станарине, али да то зависи и од градске управе за социјалну и дечју заштиту.

Стиче се утисак да градске службе пуштају Новосађане да се сами организују и покажу хуманост, пре него што институције донесу икакво решење. Тако су из свог џепа, наставници школе „Жарко Зрењанин” издвајали за сиромашну породицу по „школски час”, односно око 500 динара, колико рачунају да он кошта. У школи је за родитеље изведена приредба на којој су ђаци певали, свирали и глумили, а у школском холу продавали своје рукотворине. Тада је прикупљено, по подацима удружења, 123.082 динара. На крају приредбе изашла је Бојана Ђуркић са своје петоро деце и захвалила на помоћи.

„Све четворо који иду у школу лепо су васпитана деца, весела и вредна, редовна на часовима. С обзиром на услове у којима живе, на наставу долазе чиста и са прибором”, каже за наш лист наставница Бранка Савановић и разредни старешина најстаријег детета из породице Ђуркић.