„Berlin plus” nije zamena za članstvo u EU

„Takozvani Maršalov plan za Balkan se iz nekih izjava nemačkih zvaničnika već dao naslutiti. To je pre svega zasluga nemačkih socijaldemokrata i ministra spoljnih poslova Zigmara Gabrijela. Berlin vidi da su Kina i Rusija počele da ovde ulažu i shvatili su da nešto moraju da preduzmu, jer je naklonost građana prema EU počela da se hladi”, kaže nam Visković.

Novac za pomenuti fond, kako su prenele „Večernje novosti”, treba da obezbede Evropska ekonomska zona (EEA), koju čine sve zemlje članice EU, ali i Island, Lihtenštajn i Norveška, kao i Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu (EFTA), kojoj, uz navedene države, pripada i Švajcarska. Iznosi za ovaj plan nazvan i „Berlin plus” još nisu poznati, jer bi tek trebalo da se organizuju donatorske akcije. Ali u svakom slučaju, reč je o značajnim sredstvima, pogotovo kada se ima u vidu da  se izgradnja auto-puta Niš–Priština, koji vodi dalje prema Albaniji i luci Drač procenjuje na 600–700 miliona evra.

Aleksandar Vučić je više puta naglasio da će ova saobraćajnica mnogo značiti za razvoj Prokuplja, Kuršumlije, Žitorađa i Blaca. Još dok je bio premijer, najavio je da je Srbija spremna i da se zaduži radi izgradnje tih 77 kilometara, ali da se čeka da EU konačno kaže koliko je spremna da pomogne i učestvuje u finansiranju ovog važnog projekta.

Izgradnja auto-puta Beograd–Sarajevo, koju je Vučić potencirao tokom mini-samita balkanske šestorke u Sarajevu, polovinom marta, po proceni stručnjaka košta oko 800 miliona evra. Ministarka Zorana Mihajlović je odavno rekla da se trasa deonice kroz Srbiju duga 60 kilometara već zna: od Požege, preko Užica do Kotromana na granici sa Republikom Srpskom. Ali, još nije poznato kojom bi tačno trasom put išao od granice do Sarajeva. Na stolu Saveta ministara BiH našlo se čak osam pravaca.

Da će se više detalja o ovom fondu znati do samita lidera Zapadnog Balkana u Trstu 12. jula, koji se održava u okviru Berlinskog procesa, nagoveštava i sutrašnji dolazak Johanesa Hana u Beograd. Evropski komesar za proširenje i susedstvo juče nije samo najavio kako očekuje otvaranje dva nova poglavlja u pristupnim pregovorima sa Srbijom, već je i jasno naglasio kada je u pitanju proces evrointegracija zapadnog Balkana, bolja ekonomija utiče na poboljšanje fundamentalnih stvari u regionu.

„Ili izvozimo stabilnost ili uvozimo nestabilnost. EU ima veliki interes kada je stabilnost regiona u pitanju”, rekao je Han, koji će u Srbiji učestvovati na regionalnoj investicionoj konferenciji. „Cilj je da demonstriramo i dokažemo našu predanost ekonomskom programu podsećajući da je ekonomski napredak jedan od stubova EU aktivnosti kada je u pitanju proces evrointegracija regiona Zapadnog Balkana.”

Da će ovom inicijativom posustali Berlinski proces, koji obuhvata pet država Balkana i Kosovo, dobiti na novom zamahu, moglo se naslutiti juče i iz susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa državnim sekretarom Ministarstva spoljnih poslova Nemačke Markusom Edererom. „Srbija želi da bude pouzdan i odgovoran partner Nemačkoj i zahvalni smo za podršku koju kancelarka Angela Merkel i drugi nemački zvaničnici pružaju Srbiji, kako na evropskom putu, tako i u vidu posvećenosti stabilizaciji prilika na zapadnom Balkanu, posebno kroz Berlinski proces”, rekao je juče predsednik Vučić, istakavši važnost koju bi infrastrukturno povezivanje imalo za regionalnu stabilnost i saradnju.

Izgradnja modernih saobraćajnica koje bi spojile Srbiju sa BiH i Albanijom omogućila bi razvoj ekonomije u regionu koji polako gubi evropsku perspektivu čekajući da se EU izbori sa svojim protivurečnostima. Takođe, ulaganje u velike infrastrukturne  projekte smanjiće i napetosti među državama u regionu.

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji dr Mihajlo Crnobrnja ističe da je cilj Berlinskog procesa, započetog 28. avgusta 2014, bio da se kroz dijalog i niz inicijativa smire tenzije i pacifikuje region, kako „pet i po zemalja” (Kosovo sa zvezdicom) ne bi izgubile dah na evropskom putu. „U ovom trenutku ne znam iz kog fonda bi  mogao da se izboksuje novac za novu putnu i železničku mrežu. Ali, budući da se dobar deo zemalja nalazi na novom putu svile, bilo bi mudro da Nemačka zajedno sa Kinom obezbedi ta sredstva”, ističe profesor Crnobrnja.

Visković naglašava da je više nego korektno što inicijativa za Maršalov plan za Balkan potiče iz Berlina. „Nemačka vrlo dobro zna da posle Drugog svetskog rata ne bi mogla da stane na noge i da postigne to što je uradila u ekonomiji bez novca iz Maršalovog plana. Zato oni iz sopstvenog iskustva znaju da je sada trenutak da se pomognu ekonomije zapadnog Balkana”, ističe ovaj stručnjak za međunarodne odnose.