„Берлин плус” није замена за чланство у ЕУ

„Такозвани Маршалов план за Балкан се из неких изјава немачких званичника већ дао наслутити. То је пре свега заслуга немачких социјалдемократа и министра спољних послова Зигмара Габријела. Берлин види да су Кина и Русија почеле да овде улажу и схватили су да нешто морају да предузму, јер је наклоност грађана према ЕУ почела да се хлади”, каже нам Висковић.

Новац за поменути фонд, како су пренеле „Вечерње новости”, треба да обезбеде Европска економска зона (ЕЕА), коју чине све земље чланице ЕУ, али и Исланд, Лихтенштајн и Норвешка, као и Европска асоцијација за слободну трговину (ЕФТА), којој, уз наведене државе, припада и Швајцарска. Износи за овај план назван и „Берлин плус” још нису познати, јер би тек требало да се организују донаторске акције. Али у сваком случају, реч је о значајним средствима, поготово када се има у виду да  се изградња ауто-пута Ниш–Приштина, који води даље према Албанији и луци Драч процењује на 600–700 милиона евра.

Александар Вучић је више пута нагласио да ће ова саобраћајница много значити за развој Прокупља, Куршумлије, Житорађа и Блаца. Још док је био премијер, најавио је да је Србија спремна и да се задужи ради изградње тих 77 километара, али да се чека да ЕУ коначно каже колико је спремна да помогне и учествује у финансирању овог важног пројекта.

Изградња ауто-пута Београд–Сарајево, коју је Вучић потенцирао током мини-самита балканске шесторке у Сарајеву, половином марта, по процени стручњака кошта око 800 милиона евра. Министарка Зорана Михајловић је одавно рекла да се траса деонице кроз Србију дуга 60 километара већ зна: од Пожеге, преко Ужица до Котромана на граници са Републиком Српском. Али, још није познато којом би тачно трасом пут ишао од границе до Сарајева. На столу Савета министара БиХ нашло се чак осам праваца.

Да ће се више детаља о овом фонду знати до самита лидера Западног Балкана у Трсту 12. јула, који се одржава у оквиру Берлинског процеса, наговештава и сутрашњи долазак Јоханеса Хана у Београд. Европски комесар за проширење и суседство јуче није само најавио како очекује отварање два нова поглавља у приступним преговорима са Србијом, већ је и јасно нагласио када је у питању процес евроинтеграција западног Балкана, боља економија утиче на побољшање фундаменталних ствари у региону.

„Или извозимо стабилност или увозимо нестабилност. ЕУ има велики интерес када је стабилност региона у питању”, рекао је Хан, који ће у Србији учествовати на регионалној инвестиционој конференцији. „Циљ је да демонстрирамо и докажемо нашу преданост економском програму подсећајући да је економски напредак један од стубова ЕУ активности када је у питању процес евроинтеграција региона Западног Балкана.”

Да ће овом иницијативом посустали Берлински процес, који обухвата пет држава Балкана и Косово, добити на новом замаху, могло се наслутити јуче и из сусрета председника Србије Александра Вучића са државним секретаром Министарства спољних послова Немачке Маркусом Едерером. „Србија жели да буде поуздан и одговоран партнер Немачкој и захвални смо за подршку коју канцеларка Ангела Меркел и други немачки званичници пружају Србији, како на европском путу, тако и у виду посвећености стабилизацији прилика на западном Балкану, посебно кроз Берлински процес”, рекао је јуче председник Вучић, истакавши важност коју би инфраструктурно повезивање имало за регионалну стабилност и сарадњу.

Изградња модерних саобраћајница које би спојиле Србију са БиХ и Албанијом омогућила би развој економије у региону који полако губи европску перспективу чекајући да се ЕУ избори са својим противуречностима. Такође, улагање у велике инфраструктурне  пројекте смањиће и напетости међу државама у региону.

Председник Европског покрета у Србији др Михајло Црнобрња истиче да је циљ Берлинског процеса, започетог 28. августа 2014, био да се кроз дијалог и низ иницијатива смире тензије и пацификује регион, како „пет и по земаља” (Косово са звездицом) не би изгубиле дах на европском путу. „У овом тренутку не знам из ког фонда би  могао да се избоксује новац за нову путну и железничку мрежу. Али, будући да се добар део земаља налази на новом путу свиле, било би мудро да Немачка заједно са Кином обезбеди та средства”, истиче професор Црнобрња.

Висковић наглашава да је више него коректно што иницијатива за Маршалов план за Балкан потиче из Берлина. „Немачка врло добро зна да после Другог светског рата не би могла да стане на ноге и да постигне то што је урадила у економији без новца из Маршаловог плана. Зато они из сопственог искуства знају да је сада тренутак да се помогну економије западног Балкана”, истиче овај стручњак за међународне односе.