Spomenik dobrotvoru Ludviku Hiršfeldu

U pomoć slovenskoj braći među prvima je stigao Ludvik Hiršfeld, poljski imunolog i bakteriolog. U znak sećanja na njega u dvorištu Srpskog lekarskog društva otkriveno je spomen-obeležje, delo akademskog vajara Gorana Čpajka.

– Kada je Hiršfeld saznao da u Srbiji haraju tri tifusa (trbušni, povratni i pegavi) doputovao je sa suprugom Hanom. Došao je u Niš i zatražio da ga pošalju tamo gde je epidemija najžešća. Tako je stigao u Valjevo – grad za razbolevanje i umiranje, nazivan „dolinom smrti”. Tu je radio na suzbijanju epidemije i edukaciji drugih lekara – objasnio je doktor Zoran Vacić, predsednik sekcije za istoriju Srpskog lekarskog društva.

Podizanjem spomenika, dr Hiršfeldu vraćen je samo deo duga kojim nas je zadužio kao veliki srpski dobrotvor, dobrovoljno pristavši da sa srpskom vojskom prođe sve patnje sa kojima se suočavala.

– Kada je stiglo naređenje da se valjevska bolnica evakuiše, a lekarima iz stranih misija predloženo da uz pomoć međunarodnog Crvenog krsta otputuju u države iz kojih su došli, Hiršfeldovi su na taj predlog odgovorili: „Mi smo vojnici u vašoj službi. U sreći i nesreći. Ako poginemo, onda je to za dobru stvar” – kaže Vacić, dodajući da su posle toga sa našim ratnicima prošli i albansku golgotu.

Ni tu se ne završava Hiršfeldov doprinos Srbiji, ali i svetskoj nauci. Radeći, potom, kao bakteriolog u Solunu, iz krvi jednog vojnika izolovao je bakteriju paratifusa, kasnije nazvanu „paratifus hiršfeldi”. Drugi važan pronalazak bila je i polivalentna vakcina. Ona je naše vojnike sačuvala od paratifusa, tifusa i kolere sa kojima su se borili ratnici na drugim frontovima, a prvi ju je primio vojvoda Živojin Mišić.

Po završetku rata ova porodica humanitaraca je napustila našu zemlju, a Hiršfeld je naučnu karijeru nastavio da razvija u rodnoj Poljskoj. Drugi svetski rat ostavio ga je bez posla i doveo u pitanje opstanak njegove porodice koja je zbog jevrejskog porekla izolovana u varšavski geto. Veliki udarac naneo im je i gubitak ćerke koja je preminula od tuberkuloze.

Sudbina Ludvika Hiršfelda neće biti zaboravljena zahvaljujući njegovoj rođaci Marti Balinskoj, koja je prisustvovala otkrivanju spomenika. Hiršfeldove memoare „Istorija jednog života” ona je pronašla u kući svoje prababe i tada je, kaže, već znala da će ovo delo prevesti na engleski jezik i tako svet upoznati sa životnim putem svog pretka.

Hiršfeld, kako je podsetio akademik Radoje Čolović, predsednik Srpskog lekarskog društva, nije bio jedini poljski lekar u srpskom sanitetu. Među onima koji su svoje živote rizikovali kako bi pomogli našem narodu bili su Leonid Erlih, Joakim Medovič, Đorđe Klinkovski, Kazimir Staniševski, Eva Mitnicka, Slava Sipnjevska, Tadija Maševski…

– Deo poljskih lekara ostao je u Srbiji. Mnogi od njih su se osećali kao Srbi. Neki su uzeli srpska imena i prešli u pravoslavnu veru. Najčešće su se ženili Srpkinjama. Bili su odani srpski patrioti – kaže Čolović.