Zalivska kavga se širi na rog Afrike

Naime, zvanični Mogadiš odobrio je avionima „Katar ervejza” osetno povećan broj preleta preko teritorije rovite Somalije na čijem terenu još dejstvuje 22.000 pripadnika mirovnih snaga Afričke unije. Do prekida svih odnosa sedam arapskih država sa Dohom, jedan, najviše dva aviona „Katar ervejza” dnevno su preletala Somaliju na putu ka Zapadu. Od 5. juna somalskim vazdušnim prostorom kreće se „najmanje 15 aviona” te kompanije, potvrdila je direkcija civilne kontrole leta u Mogadišu. U međuvremenu, na suprotnoj obali Zaliva, zvanični Teheran najavio je spremnost Irana da brodovlju Katara odobri prolaz i sidrenje „ukoliko se pojavi takva želja Dohe”. „Iranske luke spremne su da prihvate brodove Katara ukoliko se pojavi takav predlog: to bi bilo sasvim u skladu sa našim poslovnim interesima, posebno pomorske industrije”, objavio je Džalil Eslami, pomoćnik direktora Organizacije lučke i pomorske industrije poslove Irana.

Kakve bi posledice po odnose u Zalivu imala eventualna molba Katara da se, u trenutku tekuće blokade, posluži lukama Irana iz poslovnih razloga (Doha je inače  vodeći svetski izvoznik tečnog gasa) teško je zamisliti. U diplomatiji munjevite razmene provokativnih poteza, „lučki predlog” predlog Irana Kataru pretekao je inače apel zvaničnog Berlina Teheranu da se „ uzdrži od bilo kakvih poteza koji bi nadalje raspirili krizu u Zalivu”, preneo je Rojters. Dalji razvoj odnosa Katara i Irana – koji inače dele basnoslovno bogato podvodno nalazište gasa u Zalivu – neizvestan je. Ono što jeste sigurno jeste da je Somalija (kao i Sudan) među muslimanskim svetom zauzela ove sedmice uzdržan stav prema sporu sedam država (predvođenih Saudijskom Arabijom i Egiptom) sa režimom u Kataru.

„Federalna Republika Somalija je duboko zabrinuta zbog diplomatskog spora među bratskim arapskim državama. Somalija poziva sve države upletene u ovaj spor da dijalogom reše međusobno sporenje i unutar Arapske lige i Organizacije islamskog jedinstva”, navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Somalije, izdatog tri dana nakon izbijanja kavge. Pomirljivi ton režima novog somalskog predsednika Mohameda Farmadža, uz dozvolu pojačanog preleta „Katar ervejza”, upadljivo je izdvojio stav siromašne i nestabilne države sa 3.300 kilometara dugom obalom u odnosu na većinu muslimanskih država na afričkom ekvatoru (Komorskih ostrva, Čada, Senegala, Mauritanije) koje su već 5. juna prekinule diplomatske odnose sa Dohom. Mogadiš se istovremeno odlučio i na „neutralni stav” prema Saudijskoj Arabiji i UAE, nesumnjivo vodećim finansijerima privrednog oporavka Somalije. Koliko bi Mogadiš mogao koštati sadašnji predlog da „arapska braća” sednu za pregovarački sto? Odnosi Mogadiša i Rijada u svojevrsnom su usponu od lane, kada je Somalija zaoštrila odnose sa Iranom zbog upada demonstranata u ambasadu Saudijske Arabije u Teheranu. Istog dana kada je Mogadiš zategao odnose sa Teheranom, Saudijska Arabija je  Somaliji poklonila 50 miliona dolara. Prvo putovanje u inostranstvo Farmadž je zimus obavio u Rijadu. U međuvremenu, somalski lider Farmadž od proletos nastoji da popravi odnose sa UAE, koji su više nego napregnuti od kako je Abu Dabi mimo Mogadiša sklopio dugogodišnje sporazume sa poluatonomnom oblašću Puntland (tačno preko puta prolaza Bab el Mandeb) za izgradnju megaluke kod mesta Basoso i velike vojne baze nedaleko od grada Berbera. Koliko u aprilu Farmadž je gostovao u Abu Dabiju da uključi vlast u Mogadišu u razvojne planove u Somaliji. Da li će UAE izgraditi luku i vojnu bazu na teritoriji Federalne Republike Somalija, moglo bi – prema razvoju situacije na terenu – unekoliko da zavisi od tekuće ofanzive radikalnog Šababa, inače lojalnog jemenskoj podružnici Al Kaide.

Naime, u najvećoj ofanzivi Šababa u poslednjih nekoliko godina u Somaliji, džihadisti su na prepad osvojili vojnu bazu Af Urur, nedaleko od Bosasa, i pobili više od 60 somalskih vojnika. Šabab je u napadu koristio raznovrsno naoružanjem nepoznatog porekla, navode izveštaji sa lica mesta.

Negde tuda proleću sada i avioni „Katar ervejza”.