Depresija će biti bolest broj jedan

Kompleks prvih zgrada ove zdravstvene ustanove podignut je još 1895, a kad je reč o razvoju psihijatrije na prostoru naše zemlje, ona je samo u Beogradu osnovana pre nego u Zrenjaninu, odnosno tadašnjem Bečkereku. U gradu na Begeju 1975. se u sklopu odeljenja Psihijatrije izdvojila takozvana Dnevna bolnica, specifičan oblik lečenja psihičkih poremećaja kod obolelih. Takav način lečenja ovde je primenjen prvi put u Vojvodini.

– Tada se pojavila potreba pre svega za lečenjem od alkoholizma. To vreme današnje starije generacije pamte kao vreme, za današnje prilike, blagostanja i solidnih zarada u našoj zemlji, kada su ljudi često posezali za čašicom. S komplikovanjem prilika pojavljuje se sve više psihotičkih poremećaja, a onda i do poremećaja poput depresija, neurotičnosti, nervoza – kaže ova doktorka koja se nalazi na čelu tima u kojem su tri psihijatra, jedan psiholog i šest sestara.

I konstatuje da je i ovde, kao i u drugim odeljenjima zrenjaninske bolnice, prisutan nedostatak stručnjaka zbog zabrane zapošljavanja koja važi već duže vreme. Recimo, posle odlaska jedne lekarke u penziju pre pet-šest godina ovde nema terapeuta, mada takvih mladih stručnjaka ima među nezaposlenima.

Ovde pacijenti dolaze svakog dana od ponedeljka do petka i prema njima se primenjuje psihosomatski tretman, a za terapiju se koriste muzika, slikanje, ručni rad i slične veštine. Na osnovu svog iskustva, lekari ističu da bi se moglo reći da natprosečno inteligentni ljudi mnogo češće imaju psihičke probleme. Ima li bolje potvrde za tu tvrdnju od kolaža na zidu u Dnevnoj bolnici, napravljenog od tableta – sedativa koji su ušli u živote onih koji se leče.

Specifična je i stalna veza s porodicom pacijenta, a članovi porodice aktivno učestvuju u lečenju i dolaskom u bolnicu i prisustvom terapiji. Kada se ostvari napredak u lečenju pacijent u Dnevnu bolnicu može da dolazi i ređe, i tada se aktivno prati njegovo potpuno izlečenje.

Lečenje psihotičnih oboljenja je dugo i predstavlja neprekidnu i upornu borbu za povratak pacijenata u redovno stanje.

– I lekari se, u stalnom nastojanju da proniknu u dušu pacijenta, nekad nađu u fazi bespomoćnosti i besa, a iz takvog stanja izađu kad primete rezultate svog teškog rada. U ovim bolestima stigmatizovani su i lekari i pacijenti – kaže dr Vesela Jašin Laletin.

Upozorava da je danas svaki četvrti čovek depresivan, a da će već 2021. depresija po zastupljenosti prestići kardiološke bolesti, do sada najrasprostranjenije među nama.

– Na to najviše utiče nedostatak komunikacije među ljudima. Ona se svakako ne može svesti na mobilni telefon i internet mreže. Bojim se da te pojave mogu biti pogubne po mlade ljude – zaključuje naša sagovornica.