Neće piliće u Dvoru

Meštani Banatskog Dvora nedavno su digli glas i uputili peticiju na nekoliko adresa, pored ostalih i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je, smatraju, nadležno. Kažu da su na to prisiljeni jer u njihovoj opštini Žitište nema dovoljno razumevanja, pa traže pomoć i zaštitu republičkih organa. U pitanju je već raširena pojava izgradnje živinarskih farmi usred stambenog naselja. Po pravilu, kupuju se stare kuće, po bagatelnim cenama, i na njihovom mestu grade se velike balon hale, koje služe za smeštaj i uzgoj pilića. U nastavku saopštenja koje prati peticiju koju su potpisala 82 Dvorčana navodi se da je najteži problem s otpadnim vodama iz takvih peradarnika koje se prilikom pranja i dezinfekcije, puni hemikalija izlivaju pod naše kuće, bašte, voćnjake, a takođe izlaze i na ulicu i ulaze u kanale. – Opšte je poznato da u selu nema kanalizacije, pa samim tim ni uslova za ovakvu vrstu posla. Dodatni problem jesu uginuli pilići, koje raznose psi po celom selu, kao i nesnosni smrad koji se širi celom ulicom, ističu meštani i uz konstataciju da ne žele da ulaze u kvalitet tako uzgojenih pilića za mesec dana, za koje ne znaju da li ih iko kontroliše, ipak ocenjuju da je loše što takva roba ulazi u lanac ishrane, a „sve je više bolesnih ljudi na sve strane”. Tvrdi se da se u zahtevima za izdavanje dozvola traže papiri za ekonomske objekte bez bližih odrednica o čemu se, u stvari, radi i tako investitori dobijaju dozvole. – Oni nemaju obavezu da izrade elaborat o zaštiti životne sredine, niti daju garanciju da će ispunjavati veterinarsko-sanitarne uslove, žale se nezadovoljni građani.

U opštinskoj upravi kažu da na području Žitišta nema nijedne nelegalne gradnje kada je reč o privrednim objektima i da je reč o glasinama. Predsednik opštine Mitar Vučurević ne izbegava razgovor na tu temu, a ne isključuje ni mogućnost da vlasnici podnose zahteve za jedno, a nameravaju da se tu bave drugim poslovima. Naravno da ćemo reagovati ako dođe do kršenja zakona. Međutim, Vučurević ukazuje na mnogo veći problem, a to je nezaposlenost. Bilo bi najbolje da imamo mnogo uspešnih firmi i da sva preduzeća ispunjavaju sve uslove. Mi se već godinama trudimo da se u Žitištu nastavi tradicija prerade živine i da se tu zapošljavaju ljudi kao nekad, da napravimo korak za izlazak iz nerazvijenosti. Međutim, teško ide. Tu se uklapa i priča o razvijanju kooperantskih odnosa u kojima bi prerađivači angažovali naše građane na selu da gaje živinu, kaže Vučurević.

Dok protivnici farmi pitaju da li bi to bilo dozvoljeno u Sloveniji, odakle dolazi „Perutnina” Ptuj, koja sada ovde razvija saradnju sa meštanima. Posebno se naglašava da sa ovakvom proizvodnjom nećemo moći u EU kojoj težimo. Oni koji se bave peradarstvom izražavaju čuđenje što nekima smeta što se na selu gaje pilići. A gde bi ako ne ovde, pitaju oni. Rešenje se vidi u dislociranju farmi, izgradnji kanalizacije i stvaranju drugih uslova koji bi pomirili obe strane.