Неће пилиће у Двору

Мештани Банатског Двора недавно су дигли глас и упутили петицију на неколико адреса, поред осталих и Министарству за државну управу и локалну самоуправу, које је, сматрају, надлежно. Кажу да су на то присиљени јер у њиховој општини Житиште нема довољно разумевања, па траже помоћ и заштиту републичких органа. У питању је већ раширена појава изградње живинарских фарми усред стамбеног насеља. По правилу, купују се старе куће, по багателним ценама, и на њиховом месту граде се велике балон хале, које служе за смештај и узгој пилића. У наставку саопштења које прати петицију коју су потписала 82 Дворчана наводи се да је најтежи проблем с отпадним водама из таквих перадарника које се приликом прања и дезинфекције, пуни хемикалија изливају под наше куће, баште, воћњаке, а такође излазе и на улицу и улазе у канале. – Опште је познато да у селу нема канализације, па самим тим ни услова за овакву врсту посла. Додатни проблем јесу угинули пилићи, које разносе пси по целом селу, као и несносни смрад који се шири целом улицом, истичу мештани и уз констатацију да не желе да улазе у квалитет тако узгојених пилића за месец дана, за које не знају да ли их ико контролише, ипак оцењују да је лоше што таква роба улази у ланац исхране, а „све је више болесних људи на све стране”. Тврди се да се у захтевима за издавање дозвола траже папири за економске објекте без ближих одредница о чему се, у ствари, ради и тако инвеститори добијају дозволе. – Они немају обавезу да израде елаборат о заштити животне средине, нити дају гаранцију да ће испуњавати ветеринарско-санитарне услове, жале се незадовољни грађани.

У општинској управи кажу да на подручју Житишта нема ниједне нелегалне градње када је реч о привредним објектима и да је реч о гласинама. Председник општине Митар Вучуревић не избегава разговор на ту тему, а не искључује ни могућност да власници подносе захтеве за једно, а намеравају да се ту баве другим пословима. Наравно да ћемо реаговати ако дође до кршења закона. Међутим, Вучуревић указује на много већи проблем, а то је незапосленост. Било би најбоље да имамо много успешних фирми и да сва предузећа испуњавају све услове. Ми се већ годинама трудимо да се у Житишту настави традиција прераде живине и да се ту запошљавају људи као некад, да направимо корак за излазак из неразвијености. Међутим, тешко иде. Ту се уклапа и прича о развијању кооперантских односа у којима би прерађивачи ангажовали наше грађане на селу да гаје живину, каже Вучуревић.

Док противници фарми питају да ли би то било дозвољено у Словенији, одакле долази „Перутнина” Птуј, која сада овде развија сарадњу са мештанима. Посебно се наглашава да са оваквом производњом нећемо моћи у ЕУ којој тежимо. Они који се баве перадарством изражавају чуђење што некима смета што се на селу гаје пилићи. А где би ако не овде, питају они. Решење се види у дислоцирању фарми, изградњи канализације и стварању других услова који би помирили обе стране.