Zagreb ipak šalje nuklearni otpad u Dvor na Uni

Ni dve skupštinske deklaracije protivljenja namerama da se u Dvoru na Uni, nekada većinski srpskoj sredini, skladišti nuklearni otpad, usvojene u oba entitetska parlamenta, Republike Srpske i Federacije BiH, nisu izgleda izazvale posebnu nelagodu u Zagrebu.

I lokalne zajednice na granici sa Hrvatskom istrajno, ali bez uspeha organizuju peticije, okrugle stolove i koriste svaku priliku da skrenu pažnju Zagrebu da treba da nađe prikladniju lokaciju ili neko drugo rešenje gde će da odlaže otpad niske i srednje radioaktivnosti, koji namerava da smesti u nekadašnjem vojnom objektu Čerkezovac, gde postoje vojni objekti nekadašnje JNA ukopani u Trgovskoj gori.

Te namere Hrvatska je pre nekoliko godina ugradila u Strategiju zbrinjavanja radioaktivnog otpada, koja predviđa da se sav otpad u ovoj zemlji, kao i deo iz Nuklearne elektrane Krško iz Slovenije, zbrinjava u Hrvatskoj, a još je 1999. godine prostornim planom za to predviđena samo jedna lokacija – Trgovinska gora.

Hrvatski mediji su ranije pisali da je Slovenija nudila Hrvatskoj izgradnju zajedničkog odlagališta nedaleko od Krškog, ali da je 100 miliona evra za Zagreb bila previsoka cena.

To je zabrinulo 220.000 meštana koji žive na tom prostoru i rukovodstava u desetak gradova unsko-sanskog sliva, među kojima ima lokalnih zajednica iz obe zemlje (Hrvatske i BiH) i oba entiteta u BiH, koji brinu jer je zemljište oko Trgovske gore vodopropusno i trusno, a postoje brojni potoci i rečice koje se ulivaju u Unu. Pa strahuju da bi odlaganje otpada predstavljalo opasnost za zdravlje stanovništva. 

U više navrata su meštani Dvora na Uni u Hrvatskoj i Novog Grada u RS upozoravali na moguće štetnosti, a pre neki dan su to uradili i predstavnici Vlade Unsko-sanskog kantona (USK), te opština Cazin, Bužim i Novi Grad, te predstavnici Ministarstva za prostorno uređenje, građenje i ekologiju RS. Oni su se na sastanku u Bihaću oštro usprotivili namerama Zagreba.

Na to da iz Hrvatske nema nikakvih odgovora pažnju je skrenuo Jasmin Burnić, ministar u Vladi USK i naveo: „Čak ni primedbe i sugestije koje smo istakli prilikom javne rasprave u Dvoru na Uni nisu zvanično objavljene.”

Za njega je to znak da se u Hrvatskoj nije odustalo od ove ideje. U Bihaću je stoga pre neki dan usvojen zaključak kojim se od političkih predstavnika u institucijama oba entiteta, kao i na nivou BiH, zahteva da što hitnije ovo pitanje kandiduju kao prioritetno u razgovorima dve zemlje. Mediji u BiH tim povodom navode kako su namere hrvatskih vlasti izazvale veliku uznemirenost u hrvatskim gradovima i opštinama koje se nalaze na tom području, kao i u pograničnom delu BiH, gde su najugroženiji Bužim, Cazin, Velika Kladuša i Novi Grad. I Hrvatski su mediji ranije primećivali da se u susednoj BiH na namere Zagreba ne gleda mirno, a potencirali su tada i bezbednosni problem, navodeći kako se na svega desetak kilometara vazdušnim putem nalazi Velika Kladuša, gde „postoji skupina simaptizera Islamske države”, uz napomenu da je „granica veoma porozna”, ali da zagovornici „kazuju da će objekat biti dobro čuvan”.

„Krajnje je nepravedno da otpad nuklearke ’Krško’, koju godinama koriste Hrvatska i Slovenija, bude izmešten uz granicu s našom zemljom”, primećuje Nermin Ogrešević, načelnik opštine Cazin.

O pitanju koje se proteže već nekoliko decenija govorio je nedavno za hrvatski portal „Novosti” i Nikola Arbutina, načelnik Dvora, koji podseća na to da se svih devet zborova građana izjasnilo protiv odlagališta i pojašnjava: „Donošenje odluke o odlagalištu stalno se prolongira, a opština za to vreme trpi ekonomsku štetu. Zašto bi neko kupovao proizvode ili zemljišta za razvoj eko-poljoprivrede ili turizma ako će se ovde odlagati radioaktivni otpad? I dalje ćemo se na sve načine opirati toj ideji.”

Sarajevsko „Oslobođenje” piše kako se postalo uzaludno nadati da će Hrvatska odustati od lokacije na Trgovskoj gori i podseća da su sve organizacije digle glas protiv ove odluke, kao i građani u FBiH i RS, pa list konstatuje kako se čini da institucije BiH još nisu spremne na radikalne poteze kojima bi pomogle stanovništvu sa severa zemlje.

„Najave Hrvatske su da počinju izgradnju objekta u kojem bi za prvo vreme skladištili otpad niske i srednje radioaktivnosti, s tim da bi to posle moglo prerasti u stalno odlagalište, a posle bi bila i razgradnja. Na stratešku procenu negativnog uticaja i na naše upite, odgovoreno nam je da će u sledećoj fazi procene zahvata terena biti urađen i taj deo koji će se odnositi na odgovore nama u susedstvu. Naš strah je opravdan, oni i dalje provode aktivnosti po planu, ali ne izveštavaju stranu u BiH koja je više ugrožena”, istakao je za „Oslobođenje” Emir Dizdarević, direktor Regulatorne agencije za radijacijsku i nuklearnu bezbednost BiH.