Maštovito ime – tajni začin jelima od povrća

Kako jela od povrća učiniti što privlačnijim? Odgovor ne treba tražiti u „malim tajnama velikih majstora” niti u bilo kakvim specijalnim začinima, već – u psihologiji. Recept je jednostavan: dajte ovim obrocima maštovita imena i oni će se češće naći na tanjiru nego kada ih nazovete uobičajeno. Istraživači sa Stenforda servirali su psihološki trik studentima u tamošnjem univerzitetskom restoranu i došli do zaključka da zavodljivi nazivi čine jela od povrća privlačnijim.

„Dinamitna cvekla”, „sporo pečeni zalogajčići karamelizovane tikvice”, „uvrnute glazirane šargarepe” mamile su studente da napune tanjir.

Eksperiment je trajao za vreme jednog semestra tokom kojeg je svakodnevno jedno isto jelo od povrća menjalo ime na jedan od sledećih načina: najpre je označavano uobičajeno, gde je opis bio jednostavan, na primer „šargarepa”. Drugog dana bi bio naglašavan nedostatak loših sastojaka (masti, soli, šećera), pa se jelo zvalo „šargarepa sa citrusnim prelivom bez šećera”. U trećem slučaju bi takođe bilo označavano kao zdravo, ali sa naglaskom na pozitivnim stranama (izvor vitamina i antioksidanasa), na primer „pametan izbor šargarepa sa vitaminom Ce iz citrusa”. I na kraju, jelo bi dobilo zavodljivo ime, koje zvuči privlačno, kao „uvrnuta glazirana šargarepa”. Vrste povrća (cvekla, bundeva, šargarepa, kukuruz, tikvice, boranija, slatki krompir) su takođe menjali tokom sedmice da bi bili sigurni da je izbor dovoljno raznovrstan.

Kreativni nazivi pokazali su se kao najprivlačniji kada je o povrću reč, a ta jela bila su 25 odsto prodavanija u poređenju sa obrocima uobičajenog naziva, 41 odsto u odnosu na zeleniš sa nazivima u kojima je akcenat na odsustvu štetnih sastojaka, i 35 odsto prodavanija od onih obroka čiji je naziv isticao pozitivne strane. Ljudi, dakle, radije biraju jela slobodnijeg naziva, nego ono što im je servirano kao zdravo, sa manje soli, bez šećera ili masti. Međutim, bez obzira na ime, čak 70 odsto studenata preskakalo je povrće i biralo nešto drugo.

Istraživači nisu iznenađeni ovakvim rezultatima i smatraju ih logičnim s obzirom na psihologiju koja stoji iza izbora hrane.

„Kad biraju šta će da pojedu, ljudi se pre svega rukovode ukusom. Studije pokazuju da se iz nekog razloga zdrava hrana smatra manje ukusnom. Nazivi zaista mogu da utiču na našu predstavu o ukusu nekog jela”, kaže jedan od istraživača, prenosi Rojters, dodajući da ova studija pokazuje da naglašavanje da je nešto zdravo, nije najbolji način da privuče ljude da izaberu tu hranu.

„To znači da bismo protiv epidemije gojaznosti i uvreženog mišljenja da je zdrava hrana manje ukusna mogli da se borimo tako što ćemo promeniti način na koji etiketiramo hranu”, zaključuje ovaj psiholog.