Evropska unija želi da bude vidljivija na Balkanu
Zbog ozbiljnog zastoja u procesu proširenja Evropske unije prema našem regionu, došli su drugi zainteresovani akteri i EU će morati ozbiljno da se pozabavi pre svega političkim popunjavanjem ovog prostora, poručeno je na konferenciji „Spoljna politika Srbije – između Brisela i Moskve?”.
Na skupu, koji su organizovali Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacija „Fridrih Ebert”, izneto je mišljenje da će, zbog pojačanih napetosti u regionu, zbog nejasnih perspektiva proširenja, EU u narednom periodu raditi na tome da poveća svoje vidljivost u ovom delu Evrope.
Jelica Minić, predsednica Foruma, naglasila je, prilikom otvaranja konferencije u Aeroklubu, da u zemlji postoji politički, mada ne i društveni konsenzus u pogledu evropske budućnosti. „Mada je EU glavni ekonomski partner Srbije, a potom zemlje regiona, članice CEFTA sporazuma, u javnosti vlada uverenje da je ekonomski uticaj i značaj Rusije na domaćem tržištu daleko veći nego što govori statistika”, kazala je Minićeva, ocenivši da se na osnovu izjava visokih zvaničnika Srbije može zaključiti da su odnosi u regionu i napredak u procesu evrointegracija prioritet, ali da se uvek naglašava i da će Srbija „dalje učvršćivati odnose sa Rusijom”.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, građani često pokazuju preferencije prema oslanjanju na Rusiju u odnosu na EU, posebno kada se radi o pitanjima bezbednosti u Srbiji. Politikolog Boris Varga rekao je da posle raspada SFRJ nije bila jasno definisana spoljna politika, a da je Srbija od tada prošla kroz tri faze. Prva faza spoljne politike je od uvođenja višestranačja i period izolacionističke politike zbog ratova na Balkanu. Druga je od petooktobarskih promena do razdruživanja Srbije i Crne Gore i politički zaokret prema Zapadu, a ekonomski prema Rusiji, a treća je vreme „novog povratka Rusije na Balkan”, i to „na liniji Kosova”.
„Iako se govori o četiri stuba spoljne politike – EU, Vašington, Rusija i Kina, realna politika je prema EU i Rusiji, a Srbija pokušava da bude most između dva sveta”, rekao je on. Na pitanje koliko jačanje odnosa sa Rusijom može da zakoči odnose sa EU, naveo je da time mogu direktno da budu ugrožena četiri poglavlja sa EU. To su poglavlja 31 – o spoljnoj politici (zahtev da se sledi politika Brisela prema Rusiji), 21 – transevropske mreže (tu je Srbija potpuno lojalna Rusiji), 30 – ekonomski odnosi sa inostranstvom (učestvovanje na dva slobodna tržišta moguće je do članstva u EU) i 35 – pitanje potpune normalizacije odnosa sa Kosovom.
Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove, istakao je da je Srbija geopolitički veoma udaljena od Rusije, a da je popularan mit o vojnoj snazi Rusije i da su vesti koje se tiču vojne moći te zemlje najčitanije.
Međutim, Dušan Proroković, izvršni direktor Centra za strateške alternative, ukazao je da pristupanje EU kasni. „Kada su nam bile potrebne evropske integracije i kada smo mogli da ih realizujemo sa puno pozitivnih efekata, imali smo zadršku od strane Brisela. Sada, kada uticaj Brisela slabi, kada se sama EU sreće sa problemima, nama se ubrzava proces i otvara šira perspektiva”, naglasio je Proroković, uveren, da „efekata, jednostavno, neće biti”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
