Drvo života porodice Kravić

Sada je svako stablo visoko čak pet metara do prvog reda grana sa ogromnim listovima, pravim fabrikama kiseonika.

Čuli smo podatak da biljka stara četiri godine, svakog sata, preko svojih listova prečnika i 70 centimetara, ispušta 1,7 kilograma kiseonika. Zato, kaže naš domaćin, zagađivači vazduha u Nemačkoj imaju obavezu da finansiraju podizanje plantaža paulovnije.

– Dugo sam razmišljao kako da sačuvam porodicu. Najviše me je brinulo kako decu da zadržim, da ne odu u inostranstvo. To sam mogao samo nekakvim porodičnim poslom. Jedan moj drugar mi je pomogao da do ove ideje dođem. Mislio sam najpre lešnike da zasadim, voćnjak da podignem, a sad vidim da sam cilj ostvario. Već dok smo ukopavali sadnice paulovnije, marta prošle godine, samo tridesetak centimetara visoke, orila se pesma iz svih grla moje porodice. Posebno su bile vesele moje unuke Natalija (9) i Emilija (7). A u meni – srce zaigralo, hoće da iskoči od radosti. Znao sam da će naš porodični biznis plan uspeti. Verujem da i biljke osećaju ljubav čoveka pa ga nagrađuju napredovanjem. Redovno svako stablo pomilujem i kažem „ti si moja lepotica” – priča nam Milan, poznat u gradu i po registrovanom taksi prevozu, koji obavlja sa sinom Nikolom, dok je ćerka Marija, diplomirani politikolog, bez zaposlenja u struci.

Dok su biljke prošle godine bile znatno niže, Kravići su u želji da povećaju stepen iskorišćenja zemljišta, na plantaži između redova zasejali bundevu, iz koje su vadili jestive semenke i rad tako dodatno unovčili.

Ovaj ugledan vršački domaćin, koji u prvi plan uvek ističe porodicu kao nešto najvrednije što je ljudsko biće stvorilo, kaže da su se prijatelji cele prošle godine, najpre, šalili na njegov račun, govoreći „Kravić poludeo”, sumnjičavo vrteći glavom dok im je on pričao koliko je ovo drvo isplativo. Kada su videli da se ostvaruje sve što im je ovaj preduzetnik najavljivao, počeli su da se raspituju kako i sami da podignu plantažu brzorastućeg drveta. Tako su, posle, još dve manje plantaže zaživele ove godine u vršačkom kraju.

– Tvrdim da u državi Srbiji posla ima, samo se treba latiti alata, i ne držati se samo tradicionalnih kultura pšenice i kukuruza, već usvajati i nove proizvodnje, podizati vinograde, pa saditi duvan, mak.... Doduše, treba i malo više rada. Nego, svi hoće da idu u Nemačku da čuvaju tuđe babe. Pa, ’ajde, čuvaj svoju babu ovde i roditelje svoje, i zasuči rukave, veli naš domaćin.

Svoje dvanaestogodišnje iskustvo u obradi zemlje u „Jedinstvu” u Velikoj Gredi, Kravić uspešno prenosi na svoju plantažu. Mada nijedan korov, i kad bi njegova briga izostala, ne bi mogao da nadraste drveće, ovaj vredni domaćin sa članovima svoje familije ne dozvoljava ni travčici da promoli glavu. Pre nego što u njegovu plantažu zakorače, posetioci u šali pitaju: „Da l’ se ovde izuvate?“

Paulovnija ne traži velika ulaganja posle sadnje, nema ni primene hemijskih zaštitnih sredstava. Treba samo plantažu održavati čistom, bez korovskih biljaka, i redovno skidati zaperke, za šta je napravio i poseban alat veće dužine.

Kaže da veoma poštuje Nemce, a u ovoj proizvodnji poštuje i njihove visoke standarde, pa želi da proizvede stabla prve klase, koja su i najskuplja. Stablo u vrhunskoj klasi mora da bude okruglo, pravo i bez čvora. Kaže da mu je u prvom planu proizvodnja industrijskog drveta, građe, balvane, daske za nameštaj i stolariju, a i najgora varijanta, drvo za ogrev, rentabilan je posao.

– Pomogao mi je Željko Spasojević, iskusan u ovom poslu, iz Beograda. Dobro je što sam pažnju poklonio sadnom materijalu. Najvažnije je redovno i obilno zalivanje biljke prve dve godine. Sada bih svakom ko mi se obrati rado dao savet. Što da ne! Posebno damama – kaže Milan šeretski pogledavši suprugu Veru, a potom nam je pričao i o planovima, ulaganju u preradu ovog „drveta sadašnjosti i budućnosti”.

Ovde smo čuli da je seča drveta za ogrev (posle sagorevanja izuzetno malo pepela ostaje, a kalorična vrednost drveta je jednaka dobijenoj sagorevanjem mrkog uglja) rentabilna već u četvrtoj godini, a proizvodnja za potrebe industrije nameštaja, stolarije i građevinskog drveta traje sedam do deset godina, i za to vreme biljka dostigne visinu od 20 metara, a u prečniku najmanje 35 centimetara. Računa se da jedno stablo daje kubni metar prvoklasnog drveta. Štaviše, i posle seče stabala, iz panjeva se nastavlja reprodukcija ovog višestruko korisnog drveta.

Prvu seču drveta života porodica Kravić planira za 2021. godinu.