Дрво живота породице Кравић

Сада је свако стабло високо чак пет метара до првог реда грана са огромним листовима, правим фабрикама кисеоника.

Чули смо податак да биљка стара четири године, сваког сата, преко својих листова пречника и 70 центиметара, испушта 1,7 килограма кисеоника. Зато, каже наш домаћин, загађивачи ваздуха у Немачкој имају обавезу да финансирају подизање плантажа пауловније.

– Дуго сам размишљао како да сачувам породицу. Највише ме је бринуло како децу да задржим, да не оду у иностранство. То сам могао само некаквим породичним послом. Један мој другар ми је помогао да до ове идеје дођем. Мислио сам најпре лешнике да засадим, воћњак да подигнем, а сад видим да сам циљ остварио. Већ док смо укопавали саднице пауловније, марта прошле године, само тридесетак центиметара високе, орила се песма из свих грла моје породице. Посебно су биле веселе моје унуке Наталија (9) и Емилија (7). А у мени – срце заиграло, хоће да искочи од радости. Знао сам да ће наш породични бизнис план успети. Верујем да и биљке осећају љубав човека па га награђују напредовањем. Редовно свако стабло помилујем и кажем „ти си моја лепотица” – прича нам Милан, познат у граду и по регистрованом такси превозу, који обавља са сином Николом, док је ћерка Марија, дипломирани политиколог, без запослења у струци.

Док су биљке прошле године биле знатно ниже, Кравићи су у жељи да повећају степен искоришћења земљишта, на плантажи између редова засејали бундеву, из које су вадили јестиве семенке и рад тако додатно уновчили.

Овај угледан вршачки домаћин, који у први план увек истиче породицу као нешто највредније што је људско биће створило, каже да су се пријатељи целе прошле године, најпре, шалили на његов рачун, говорећи „Кравић полудео”, сумњичаво вртећи главом док им је он причао колико је ово дрво исплативо. Када су видели да се остварује све што им је овај предузетник најављивао, почели су да се распитују како и сами да подигну плантажу брзорастућег дрвета. Тако су, после, још две мање плантаже заживеле ове године у вршачком крају.

– Тврдим да у држави Србији посла има, само се треба латити алата, и не држати се само традиционалних култура пшенице и кукуруза, већ усвајати и нове производње, подизати винограде, па садити дуван, мак.... Додуше, треба и мало више рада. Него, сви хоће да иду у Немачку да чувају туђе бабе. Па, ’ајде, чувај своју бабу овде и родитеље своје, и засучи рукаве, вели наш домаћин.

Своје дванаестогодишње искуство у обради земље у „Јединству” у Великој Греди, Кравић успешно преноси на своју плантажу. Мада ниједан коров, и кад би његова брига изостала, не би могао да надрасте дрвеће, овај вредни домаћин са члановима своје фамилије не дозвољава ни травчици да промоли главу. Пре него што у његову плантажу закораче, посетиоци у шали питају: „Да л’ се овде изувате?“

Пауловнија не тражи велика улагања после садње, нема ни примене хемијских заштитних средстава. Треба само плантажу одржавати чистом, без коровских биљака, и редовно скидати заперке, за шта је направио и посебан алат веће дужине.

Каже да веома поштује Немце, а у овој производњи поштује и њихове високе стандарде, па жели да произведе стабла прве класе, која су и најскупља. Стабло у врхунској класи мора да буде округло, право и без чвора. Каже да му је у првом плану производња индустријског дрвета, грађе, балване, даске за намештај и столарију, а и најгора варијанта, дрво за огрев, рентабилан је посао.

– Помогао ми је Жељко Спасојевић, искусан у овом послу, из Београда. Добро је што сам пажњу поклонио садном материјалу. Најважније је редовно и обилно заливање биљке прве две године. Сада бих сваком ко ми се обрати радо дао савет. Што да не! Посебно дамама – каже Милан шеретски погледавши супругу Веру, а потом нам је причао и о плановима, улагању у прераду овог „дрвета садашњости и будућности”.

Овде смо чули да је сеча дрвета за огрев (после сагоревања изузетно мало пепела остаје, а калорична вредност дрвета је једнака добијеној сагоревањем мрког угља) рентабилна већ у четвртој години, а производња за потребе индустрије намештаја, столарије и грађевинског дрвета траје седам до десет година, и за то време биљка достигне висину од 20 метара, а у пречнику најмање 35 центиметара. Рачуна се да једно стабло даје кубни метар првокласног дрвета. Штавише, и после сече стабала, из пањева се наставља репродукција овог вишеструко корисног дрвета.

Прву сечу дрвета живота породица Кравић планира за 2021. годину.