Sada je Pančevo na potezu

Kao vrstan organizator šahovskih takmičenja dolazio je preko Dunava i bez izostanka kad god bi ovde bio upriličen kakav veliki turnir, sve blagodareći prijateljstvu, priča nam njegov prijatelj i saradnik Miladin Mitrović, predsednik ovog šah kluba.

„Pružao nam je decenijama izuzetnu pomoć pri organizovanju najvećih šahovskih i kulturnih događaja međunarodnog značaja i činio čast da ih otvori. Sve je zaveštao našem klubu i Pančevu siguran da ćemo o svemu tome najbolje brinuti”, dodaje Mitrović.

No, desilo se drugačije. U nevelikom i neopremljenom prostoru i posle pet godina na sve strane leže, na gomilama, vredni predmeti. Tu, sa uramljene fotografije posmatra dečak, koji je šahom počeo da se bavi, kažu kasno, tek sa trinaest godina. No, nadaren, ali i uporan i vredan, Gligorić je brzo napredovao i nakon domaćih uspeha odlazi na megdan velemajstorima šahovske igre u eri Botvinika, Bronštajna, Smislova, Talja, Evea… kasnije Spaskog, Petrosjana, Korčnoja, a više decenija ubrajan je u tri prva igrača sveta i uvažavan kao najbolji šahista van SSSR-a.

U zbrajanju njegovih trijumfa pomaže Mitrović, navodeći učešća na najvećim turnirima širom sveta, dok pedantna evidencija beleži da je odigrao 3.217 partija, što znači da je bezmalo deceniju neprekidno igrao šah, ali kao veliki patriota bio i sjajan ambasador naše zemlje. Bavio se profesionalno i novinarstvom u Radio Beogradu i NIN-u, napisao dvadesetak udžbenika i knjiga šahovskih hitova, voleo klasiku, drugovao sa velikanima poput Šostakoviča i Hačaturijana i bio najbolji prijatelj mrgodnom šahovskom geniju Bobiju Fišeru, kojeg je naterao, da se posle dve decenije, upravo u Beogradu vrati šahu.

Besprekorni džentlmen i intelektualac govorio je, pisao i prevodio na desetak jezika, a u devetoj deceniji posvetio se muzici, koju komponuje i snima album, pokušavajući da ispriča „Kako sam preživeo 20. vek”.

Ovaj svet, u kom se vešto kretao kroz lavirint šahovskih problema, novinarskih izveštaja, književnih ogleda i muzičkih intervala Gligorić je napustio pre pet godina. Srbija, pak, nije znala da mu se do kraja se oduži, Pančevo još manje. Nije umelo da misli šahovski, ni korak unapred, pa za sada nema rešenja – kako dostojno prihvatiti neprocenjiv poklon – legat koji svedoči i čuva uspomenu na velikana.

„Od trenutka smrti velikog prijatelja Pančeva, tražimo pomoć grada za opremanje prostora u kom bi legat bio dostojno smešten. Bilo je i obećanja da će se pomoći oko obezbeđivanja 875.000 dinara, koliko je preračunom radova predviđeno. Ne mora to da bude odjednom, ali je važno da krenemo, jer ovako ne znamo kuda ćemo sa peharima i medaljama, dokumentacijom, ličnim predmetima i bibliotekom od oko 2.000 knjiga. Sve leži po ćoškovima i na stolovima… i propada. Sramota je da nam tako veliki čovek ostavi sve, a mi mu ovako vraćamo”, kaže Miladin Mitrović, predsednik najstarijeg šah kluba u Srbiji iz 1920. godine, član Prve lige, koji nažalost sam bije ovu bitku. Ipak, vera ih ne napušta, pa kažu, „kada budemo otvorili njegov legat, to će biti muzej na kom će nam zavideti čitava planeta”.