Mnoštvo civilizacija Meksika

Prednost dajemo ipak neverovatnom kulturnom i istorijskom nasleđu. Na zidovima predsedničke palate nalaze se fenomenalni murali Dijega Rivere koji predstavljaju razne delove iz istorije ove zemlje. Centralni i najvažniji, za koji mnogi smatraju da je najbolji mural ikada urađen, preko tri zida, u dva nivoa izlaže celokupnu istoriju Meksika. Ova fascinantna kompozicija kreće se od mirnog života pretkolumbovskih civilizacija preko Kortesove konkiste i inkvizicije, do modernog perioda u kome se crkva polako povlači iz javnog života, a na scenu stupaju buržoazija, klasna borba, Idalgo i borba za nezavisnost, vrlo složen devetnaesti vek, diktator Porfirio Dijaz i konačno revolucija.

Murali i Frida

Veliki, bogati i intenzivni murali su karakteristično meksička umetnost i pored Riverinih valja istaći radove Sikjeirosa (na primer, neverovatnu kompoziciju posvećenu meksičkoj revoluciji koja se nalazi u palati na Čapuelteku), Oroska, Tamaja i Montenegra. Na pomenutom Riverinom muralu nalazi se naravno i slika Fride Kalo. Iako u samom Meksiku ne važi za najbolju domaću slikarku, Meksikanci su bogato iskoristili pravi kult koji je oko nje počeo da se pravi nakon filma iz 2002. u kome je glavnu rolu igrala Selma Hajek.

Njena kuća ofarbana u jarko plavo, smeštena u mondenskom Kojoakanu, postala je pravo mesto hodočašća za mnogobrojne strane i domaće turiste. Da bi se ušlo u muzej Fride Kalo, čeka se i više od sat vremena iako posetilac zapravo i ne dobija bog zna šta. Boje su, naravno, ono što ga ovde fascinira na svakom koraku i prenosi u pravi svet magičnog realizma.

Svega tri ulice dalje nalazi se jedan drugi muzej, koji se bavi životom jedne od najuticajnijih političkih ličnosti dvadesetog veka. Na bulevaru Čurubusko smeštena je kuća u kojoj je poslednje godine proveo Lav Davidovič Trocki. U maloj galeriji rekonstruisan je njegov život sa posebnim naglaskom na period u Meksiku. Za posetioca su otvorene i sobe u kojima je on živeo i radio, kuća u kojoj su bili smešteni njegovi telohranitelji i lepo prijatno dvorište u kome na centralnom mestu Trocki počiva uz suprugu Sedovu. Srp i čekić su razumljivo nacrtani na spomeniku.

Civilizovani i varvari

Rivera nije jedini koji sa posebnim pijetetom uzdiže pretkortesovski Meksiko. Poslednji astečki vladar Kvatemok, čija velika statua stoji na poznatoj aveniji Reforma, a manja bista na Sokalu, ima status nacionalnog heroja. Njegovo ime se rado daje deci. Stadion na kome su igrana dva finala svetskih prvenstava nosi ime Asteka. Slika koju je crkva dugo gradila o pretkolumbovskim narodima kao varvarima koji su pre svega žrtvovali ljude, danas se zamenjuje slikom o nizu vrlo složenih i razvijenih civilizacija koje su obe obitavale u različitim periodima: Tolteci, Maje, Asteci i drugi ostavili su svetu fascinantno nasleđe u arhitekturi, astronomiji, urbanizmu i drugim oblastima uključujući poljoprivredu. Kukuruz, pasulj, paradajz, duvan i mnoge druge biljke došle su nam iz Meksika.

Na sve to nas podseća Antropološki muzej koji spada među deset najboljih svetu. I to nakon svih krađa koje su Nemci, Englezi, Španci i ostali Evropljani počinili i odneli neprocenjivo blago u svoje nacionalne muzeje. Svejedno, ono što ovaj muzej nudi ne da se prepričati jer prikazuje neke kompletno zakružene vrlo napredne civilizacije, čija je tehnologija često bila daleko ispred drugih naroda u svetu u to doba. Neka rešenja poput majanskog kalendara i dalje zapanjuju.

Na sat vremena od oboda grada nalazi se jedno od preživelih čuda tog sveta, grad Teotijuakan. On  je vrhunac civilizacije koja se razvijala između prvog i devetog veka, a grad je zenit dostigao negde u šestom veku kada je komparativno gledano bio među pet do šet najvećih gradova na svetu u tom trenutku. Prostorom dominira kilometarski duga Avenija mrtvih, a očuvana su i dva hrama, Kecokoatla i Kecalpapalotla. Najfascinantnije su ipak piramida sunca i piramida meseca.

U samom gradu na Sokalu dominira čuvena metropolitanska katedrala, najveća u Americi, posebno poznata po figuri crnog raspetog Isusa i izvanrednim orguljama. No prilikom kopanja metroa, odmah iza katedrale, iskopan je jedan dobar deo Templo major, odnosno velikog hrama Asteka, koji je bio centralni deo velikog verskog kompleksa koji su Španci poravnali i preko njega napravili svoj svet. Tu se takođe nalazi lep i bogat muzej sa delom iskopanih artefakata.

Sijudad se nalazi na 2.200 metara i najzanimljivije je da je grad nastao na ostrvu oko koga je bilo veliko jezero. Bila je to Venecija zapadnog sveta gde su se po kanalima vozili u svojim čamcima. Jezero je kasnije isušeno, a grad se sa ostrva proširio unaokolo. Ovu priču o muzejima kojih ima nebrojeno mnogo, sa puno vrednih stvari, završimo pričom o muzeju Hansa Majera. Nemačke veze sa Meksikom su duge i veoma zanimljive još od Aleksandra Humbolta do savremene auto-industrije (poslednje bube su proizvođene ovde). Hans Majer, koji je bio direktor Bahausa krajem dvadesetih, u periodu 1939–1949 boravio je ovde, radeći na raznim vrednim projektima. U međuvremenu je vredno sakupljao delove nasleđa stare i po pet vekova i na kraju je formirao neverovatnu kolekciju meksičkog dizajna u kome dominira poznati porcelan. Uz njegove radove i nasleđe Bauhausa to čini veoma vrednu kolekciju.

Na ulici, međutim, dominira stvaralaštvo savremenih Meksikanaca koje stranac vidi u hrani i brojnim koloritnim suvenirima. Postoji pravi paralelni svet ishrane na uličnim kioscima gde se pazari sve – od takosa, fahita, enčilada do voćnih koktela i čipsova. Meksikanci vole da jedu i imaju veoma bogatu kuhinju. Tvrde da meksička domaćica može tokom godinu dana da ne ponovi jelo koje sprema.

Druga stvar koja svuda upada u oči, a potpuno vas raspameti na pijaci domaće radinosti koja se zove Sijudadela, jeste sve ono šarenilo torbi, rančeva, majica, ukrasa i drugih džidža bidža od koji živi čak 12 miliona ljudi! Razumljivo kad je Meksiko prošle godine posetilo preko 33 miliona stranih turista. Pored pomenutog istorijskog nasleđa tu su i Kankun, Akapulko i drugi biseri morskog turizma. Meksiko ima samo deset odsto teritorije koja spada u obradivo zemljište, pa razumljivo poljoprivreda nije visoko na listi privrednih delatnosti.

Narko-trafiking kao privredna grana

Osim turizma, Meksiko najviše živi od nafte, ali i doznaka sve veće dijaspore u SAD. Ima i jedan deo industrije koji je stigao iz Amerike, Nemačke i drugih zemalja. No mnogi tvrde da je je narko-trafiking takođe među pet najvažnijih privrednh grana...

Ovo je najbolnija tačka savremenog Meksika. Po nekim statistikama, najveći broj ubistava prošle godine posle Sirije, u kojoj već šest godina besni građanski rat, desio se u Meksiku. Meksiko je glavna tranzitna zona za sve vrste droge koja stiže iz Kolumbije i drugih zemalja Južne Amerike. Profit je ogroman i to izaziva stalne obračune brojnih kartela za kontrolu tržišta i premoć. Nažalost, to nije problem samo Tihuane i prostora blizu granice, već pogađa čak i Sijudad Meksiko i druge delove centralnog Meksika. Ubijeno je na desetine novinara koji su o tome pisali, stradaju čak i sveštenici. U svaki  od autobusa ulazi patrola policije da proveri ko se vozi i da snimi putnike. Vojska je odavno svakodnevno na ulicama i vodi prave male ratove sa lokalnim kartelima.

Ovo je tek jedna od brojnih tema koja ih povezuje sa moćnim severnim susedom prema kome gaje pomešana osećanja. Svako zna istoriju otimanja severnog Meksika, a ratovanje sa Gringosima je obeleženo i važnim spomenikom šestorici dece heroja. No, s druge strane, veoma su zavisni od ekonomskih veza sa SAD i unutar oragnizacije američkih država po pravilu drže stranu Vašingotna. To se dešava i sada povodom krize u Venecueli. Što se politike tiče, Meksiko sledeće godine očekuju veoma važni predsednički izbori.

Dijaspora

Srpska zajednica je ovde mala, ali tu je niz dobrih profesora, poput Dejana Mihajlovića, stručnjaka za geopolitiku i međunarodne odnose, koji je prilično poznato ime u celoj Latinskoj Americi kao redovan komentator međunarodne politike na meksičkim medijima. Susreo sam se i sa ljudima iz naše ambasade, koji su se najviše žalili na inertnost naših privrednika koji ne pokazuju nikakvu želju da uđu na ovo prilično ogromno tržište od 120 miliona potrošača. Svi kažu: „Daleko je.” A postoji mnogo prostora, pre svega kad je prehrambena industrija ili konditorska industrija u pitanju.

Elita puno ulaže u obrazovanje dece, a u nauci se prate globalni trendovi. Ideološki i dalje se sukoljavaju promoteri tržišnih reformi i bogatog nasleđa marksizma i teologije oslobođenja. Svakog jedanaestog decembra kada se obeležava pavi kult Bogorodice od Gvadalupe, ispred sada već čuvene bazilike sakupi se do tri miliona ljudi. U isto vreme neretko viđate homoseksualne parove kako se drž za ruke.

Sve ovo povezuje muzika koja boji svaki trenutak života žitelja Sijudad Meksika. Osim meksičkih tradicionala i savremene muzike, čuju se svi zvuci Latinske Amerike, od sambe i salse do andskih nota. Već od šest iz klubova dopire glasna muzika i mami na provod. Posebno mesto je trg Garibaldi koji predstavlja svet marijačija. Tu je i škola za marijačije, biste najpoznatijih muzičara i na desetine njih odevenih u tradicionalne nošnje koji bukvalno 24 časa dnevno sviraju turistima i svima željnim zabave. Noću od tradicionala umeju da pređu i na politički nekorektne himne tzv. narko-koridosa, pesme grupa sa severa koje slave socijalno angažovane vođe kartela, a za koje nemali broj ljudi smatra da su naslednici Robina Huda.