Мноштво цивилизација Мексика

Предност дајемо ипак невероватном културном и историјском наслеђу. На зидовима председничке палате налазе се феноменални мурали Дијега Ривере који представљају разне делове из историје ове земље. Централни и најважнији, за који многи сматрају да је најбољи мурал икада урађен, преко три зида, у два нивоа излаже целокупну историју Мексика. Ова фасцинантна композиција креће се од мирног живота претколумбовских цивилизација преко Кортесове конкисте и инквизиције, до модерног периода у коме се црква полако повлачи из јавног живота, а на сцену ступају буржоазија, класна борба, Идалго и борба за независност, врло сложен деветнаести век, диктатор Порфирио Дијаз и коначно револуција.

Мурали и Фрида

Велики, богати и интензивни мурали су карактеристично мексичка уметност и поред Ривериних ваља истаћи радове Сикјеироса (на пример, невероватну композицију посвећену мексичкој револуцији која се налази у палати на Чапуелтеку), Ороска, Тамаја и Монтенегра. На поменутом Риверином муралу налази се наравно и слика Фриде Кало. Иако у самом Мексику не важи за најбољу домаћу сликарку, Мексиканци су богато искористили прави култ који је око ње почео да се прави након филма из 2002. у коме је главну ролу играла Селма Хајек.

Њена кућа офарбана у јарко плаво, смештена у монденском Којоакану, постала је право место ходочашћа за многобројне стране и домаће туристе. Да би се ушло у музеј Фриде Кало, чека се и више од сат времена иако посетилац заправо и не добија бог зна шта. Боје су, наравно, оно што га овде фасцинира на сваком кораку и преноси у прави свет магичног реализма.

Свега три улице даље налази се један други музеј, који се бави животом једне од најутицајнијих политичких личности двадесетог века. На булевару Чурубуско смештена је кућа у којој је последње године провео Лав Давидович Троцки. У малој галерији реконструисан је његов живот са посебним нагласком на период у Мексику. За посетиоца су отворене и собе у којима је он живео и радио, кућа у којој су били смештени његови телохранитељи и лепо пријатно двориште у коме на централном месту Троцки почива уз супругу Седову. Срп и чекић су разумљиво нацртани на споменику.

Цивилизовани и варвари

Ривера није једини који са посебним пијететом уздиже преткортесовски Мексико. Последњи астечки владар Кватемок, чија велика статуа стоји на познатој авенији Реформа, а мања биста на Сокалу, има статус националног хероја. Његово име се радо даје деци. Стадион на коме су играна два финала светских првенстава носи име Астека. Слика коју је црква дуго градила о претколумбовским народима као варварима који су пре свега жртвовали људе, данас се замењује сликом о низу врло сложених и развијених цивилизација које су обе обитавале у различитим периодима: Толтеци, Маје, Астеци и други оставили су свету фасцинантно наслеђе у архитектури, астрономији, урбанизму и другим областима укључујући пољопривреду. Кукуруз, пасуљ, парадајз, дуван и многе друге биљке дошле су нам из Мексика.

На све то нас подсећа Антрополошки музеј који спада међу десет најбољих свету. И то након свих крађа које су Немци, Енглези, Шпанци и остали Европљани починили и однели непроцењиво благо у своје националне музеје. Свеједно, оно што овај музеј нуди не да се препричати јер приказује неке комплетно закружене врло напредне цивилизације, чија је технологија често била далеко испред других народа у свету у то доба. Нека решења попут мајанског календара и даље запањују.

На сат времена од обода града налази се једно од преживелих чуда тог света, град Теотијуакан. Он  је врхунац цивилизације која се развијала између првог и деветог века, а град је зенит достигао негде у шестом веку када је компаративно гледано био међу пет до шет највећих градова на свету у том тренутку. Простором доминира километарски дуга Авенија мртвих, а очувана су и два храма, Кецокоатла и Кецалпапалотла. Најфасцинантније су ипак пирамида сунца и пирамида месеца.

У самом граду на Сокалу доминира чувена метрополитанска катедрала, највећа у Америци, посебно позната по фигури црног распетог Исуса и изванредним оргуљама. Но приликом копања метроа, одмах иза катедрале, ископан је један добар део Темпло мајор, односно великог храма Астека, који је био централни део великог верског комплекса који су Шпанци поравнали и преко њега направили свој свет. Ту се такође налази леп и богат музеј са делом ископаних артефаката.

Сијудад се налази на 2.200 метара и најзанимљивије је да је град настао на острву око кога је било велико језеро. Била је то Венеција западног света где су се по каналима возили у својим чамцима. Језеро је касније исушено, а град се са острва проширио унаоколо. Ову причу о музејима којих има небројено много, са пуно вредних ствари, завршимо причом о музеју Ханса Мајера. Немачке везе са Мексиком су дуге и веома занимљиве још од Александра Хумболта до савремене ауто-индустрије (последње бубе су произвођене овде). Ханс Мајер, који је био директор Бахауса крајем двадесетих, у периоду 1939–1949 боравио је овде, радећи на разним вредним пројектима. У међувремену је вредно сакупљао делове наслеђа старе и по пет векова и на крају је формирао невероватну колекцију мексичког дизајна у коме доминира познати порцелан. Уз његове радове и наслеђе Баухауса то чини веома вредну колекцију.

На улици, међутим, доминира стваралаштво савремених Мексиканаца које странац види у храни и бројним колоритним сувенирима. Постоји прави паралелни свет исхране на уличним киосцима где се пазари све – од такоса, фахита, енчилада до воћних коктела и чипсова. Мексиканци воле да једу и имају веома богату кухињу. Тврде да мексичка домаћица може током годину дана да не понови јело које спрема.

Друга ствар која свуда упада у очи, а потпуно вас распамети на пијаци домаће радиности која се зове Сијудадела, јесте све оно шаренило торби, ранчева, мајица, украса и других џиџа биџа од који живи чак 12 милиона људи! Разумљиво кад је Мексико прошле године посетило преко 33 милиона страних туриста. Поред поменутог историјског наслеђа ту су и Канкун, Акапулко и други бисери морског туризма. Мексико има само десет одсто територије која спада у обрадиво земљиште, па разумљиво пољопривреда није високо на листи привредних делатности.

Нарко-трафикинг као привредна грана

Осим туризма, Мексико највише живи од нафте, али и дознака све веће дијаспоре у САД. Има и један део индустрије који је стигао из Америке, Немачке и других земаља. Но многи тврде да је је нарко-трафикинг такође међу пет најважнијих привреднх грана...

Ово је најболнија тачка савременог Мексика. По неким статистикама, највећи број убистава прошле године после Сирије, у којој већ шест година бесни грађански рат, десио се у Мексику. Мексико је главна транзитна зона за све врсте дроге која стиже из Колумбије и других земаља Јужне Америке. Профит је огроман и то изазива сталне обрачуне бројних картела за контролу тржишта и премоћ. Нажалост, то није проблем само Тихуане и простора близу границе, већ погађа чак и Сијудад Мексико и друге делове централног Мексика. Убијено је на десетине новинара који су о томе писали, страдају чак и свештеници. У сваки  од аутобуса улази патрола полиције да провери ко се вози и да сними путнике. Војска је одавно свакодневно на улицама и води праве мале ратове са локалним картелима.

Ово је тек једна од бројних тема која их повезује са моћним северним суседом према коме гаје помешана осећања. Свако зна историју отимања северног Мексика, а ратовање са Грингосима је обележено и важним спомеником шесторици деце хероја. Но, с друге стране, веома су зависни од економских веза са САД и унутар орагнизације америчких држава по правилу држе страну Вашинготна. То се дешава и сада поводом кризе у Венецуели. Што се политике тиче, Мексико следеће године очекују веома важни председнички избори.

Дијаспора

Српска заједница је овде мала, али ту је низ добрих професора, попут Дејана Михајловића, стручњака за геополитику и међународне односе, који је прилично познато име у целој Латинској Америци као редован коментатор међународне политике на мексичким медијима. Сусрео сам се и са људима из наше амбасаде, који су се највише жалили на инертност наших привредника који не показују никакву жељу да уђу на ово прилично огромно тржиште од 120 милиона потрошача. Сви кажу: „Далеко је.” А постоји много простора, пре свега кад је прехрамбена индустрија или кондиторска индустрија у питању.

Елита пуно улаже у образовање деце, а у науци се прате глобални трендови. Идеолошки и даље се сукољавају промотери тржишних реформи и богатог наслеђа марксизма и теологије ослобођења. Сваког једанаестог децембра када се обележава пави култ Богородице од Гвадалупе, испред сада већ чувене базилике сакупи се до три милиона људи. У исто време неретко виђате хомосексуалне парове како се држ за руке.

Све ово повезује музика која боји сваки тренутак живота житеља Сијудад Мексика. Осим мексичких традиционала и савремене музике, чују се сви звуци Латинске Америке, од самбе и салсе до андских нота. Већ од шест из клубова допире гласна музика и мами на провод. Посебно место је трг Гарибалди који представља свет маријачија. Ту је и школа за маријачије, бисте најпознатијих музичара и на десетине њих одевених у традиционалне ношње који буквално 24 часа дневно свирају туристима и свима жељним забаве. Ноћу од традиционала умеју да пређу и на политички некоректне химне тзв. нарко-коридоса, песме група са севера које славе социјално ангажоване вође картела, а за које немали број људи сматра да су наследници Робина Худа.