Sve karte u Makronovim rukama

Ipak, pobedničko slavlje je pokvario podatak da su do prevlasti u zakonodavnom telu došli na izborima na kojima je zabeležena rekordno niska izlaznost – glasalo je tek nešto više od 42 odsto birača. Tako Makron i njegova stranka započinju eru suverene vladavine u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, pri čemu kritičari osporavaju legitimitet dobijen na izborima na kojima je skoro 58 odsto francuskih glasača ostalo kod kuće.

Republika u pokretu, sa nejasnim ideološkim ubeđenjem koje je stalo u krilaticu „ni levo, ni desno”, osvojila je 308 od 577 mandata, a sa koalicionim partnerom ima čak 350 mesta.

Najjača opoziciona stranka su Republikanci, desničarska partija nekadašnjeg predsednika Nikole Sarkozija koja je završila kao drugoplasirana sa 137 mandata. jučerašnji izlazak na birališta je, baš kao i prošlomesečno biranje između Makrona i Marin le Pen, značio surovo suočavanje sa realnošću za Republikance i socijaliste donedavnog šefa Jelisejske palate Fransoa Olanda. Stranke koje su se decenijama smenjivale na vlasti prvo su prošlog meseca pretrpele poniženje da se njihovi kandidati nisu našli u drugom krugu predsedničkih izbora, da bi juče doživele novi poraz od partije koja je tek osnovana.

Socijalisti, koji su donedavno imali i Jelisejsku palatu i skupštinsku većinu, spali su na 44 poslanička mesta. Sledeća po snazi je, kako je javila francuska televizija na engleskom jeziku Frans 24, koalicija levičara Žan-Lika Melanšona i komunista (27), a posle njih je desničarski, antiimigrantski i evroskeptični Nacionalni front. Iako je Nacionalni front uzbunio veliki deo Francuske i Evrope kada je Marin le Pen ušla u drugi krug predsedničkih izbora, ova partija je osvojila samo osam poslaničkih mesta. Ipak, to je porast u odnosu na prošli saziv, a Marin le Pen će sada prvi put postati poslanica u nacionalnoj skupštini. Svetski mediji prenose i podatak da su 233 žene ušle u parlament kao i da je tri četvrtine mandata otišlo u ruke novim poslanicima kojima je ovo prvi put da zastupaju građane u skupštini. Ovim detaljima se pridaje značaj u kontekstu obećanja najmlađeg francuskog lidera od Napoleona da će raščistiti sa starim političkim elitama. Predsednik koji ima 39 godina i nikada ranije nije bio na izbornoj funkciji već se okružio većim brojem tehnokrata, stručnjaka, manjina i žena nego njegovi prethodnici.

Sada će u parlamentu imati podršku za reforme od kojih je u domaćoj politici najvažnija reforma prava radnika. Kao bivši bankar Rotšilda i političar izuzetno naklonjen biznisu i kapitalu, već je najavio izmenu zakona koji regulišu odnos poslodavaca i zaposlenih posle koje bi poslodavci mogli lakše da otpuste zaposlene, izbegnu kolektivne ugovore i nametnu dužu radnu nedelju. Melanšon je podsetio predsednika da sa izlaznošću od 42 odsto vlada, ipak, nema legitimitet da menja zakone i ugrožava prava za koje su građani borili poslednjih 150 godina.

Novi šef Jelisejske palate je planirao i da umanji nezaposlenost i javni dug tako da se Francuska prilagodi evropskom zahtevu po kojem zaduživanje ne sme da premašuje tri odsto BDP-a. Njegova zamisao je i da umanji porez za kompanije sa 33 na 25 odsto i pokrene investicioni fond za finansiranje velikih javnih radova kao i otpuštanje 120.000 državnih službenika. Jedan od najvećih izazova na tom putu biće mu sindikati koji imaju bogatu istoriju pobune i pozivanja članova na ulične demonstracije.

Posle ovih izbora, analitičari smatraju da je cementiran i savez Angele Merkel i Makrona za osnaživanje EU i NATO uprkos odluci Britanije da napusti briselski klub i obeshrabrujućih reči koje je američki predsednik Donald Tramp uputio transatlantskim saveznicima. Pariz sada čeka da vidi kako će na septembarskim izborima proći nemačka kancelarka, nadajući se da tu neće biti iznenađenja i da će franko-nemački motor evropskog razvoja pokrenuti Evropu uprkos bregzitu i drugim izazovima.

Kao što su odahnuli kada je poražena evroskeptična Marin le Pen, Nemci su i posle ovih francuskih izbora još jednom osetili olakšanje, što je najbolje ilustrovao portparol nemačke kancelarke tvitujući da „Francuska sada ima jakog predsednika sa jakom većinom u parlamentu što je dobro za Evropu i Nemačku”.