Čovek sa dozvolom za ubijanje

„Ubijao sam srpske policajce, ubijao sam srpske civile, likvidirao sam neposlušne Albance”, napisao je Ramuš Haradinaj u predgovoru svoje knjige „Priče o ratu i slobodi”. „Još kao dete postao sam svestan da je rešenje albanskog i kosovskog pitanja moguće samo silom. Od malih nogu spremao sam se za obračun sa Srbima, a u OVK sam stupio 1994. godine, kada sam, do zuba naoružan, sa svojim istomišljenicima, preko Albanije, stigao na Kosovo i Metohiju, iz Švajcarske”, napisao je Haradinaj.

Haradinaj je rođen u selu Glođane, opština Dečani 3. jula 1968. godine. Završio je srednju školu, a vojni rok je 1989. godine služio u JNA u Pirotu i Dimitrovgradu. Leti je radio u Švajcarskoj, zimi boravio na Kosovu, gde je 1991. optužen, zbog navodnog učešća u demonstracijama. Nakon suđenja otišao je u Švajcarsku, gde je pristupio Narodnom pokretu Kosova, organizaciji iz koje je nastala OVK. U Švajcarskoj je radio kao izbacivač u noćnim klubovima i, po njegovim navodima, trenirao kung-fu. U knjizi je demantovao da je ikada bio u Legiji stranaca, kako su se tumačili njegovi „treninzi u Francuskoj”.

Kako navodi Tanjug, Haradinaj je 1996. u Albaniji prošao vojnu obuku i učestvovao u formiranju baza u mestima Kukeš i Tropoja, na severu Albanije. Iz tih baza je organizovao šverc oružja na Kosovo, a zatim – 1997. ili 1998. (podaci se razlikuju) sa svojom braćom formirao štab OVK za Metohiju i specijalnu jedinicu „Crni orlovi”. Zbog brutalnosti u borbama protiv Srba, među Albancima je veoma brzo stekao status heroja i postao komandant operativne zone u Metohiji, koju Albanci zovu „Dukađini”.

Procenjuje se da je pod njegovom komandom za dve godine likvidirano više od 300 ljudi, a kidnapovano više od 400. U sukobima na Kosovu izgubio je, prema nekim izvorima, oca i jednog od dvojice braće, a prema drugim – oba brata.

Zapadne agencije prenele su ocene neimenovanih diplomata da je Haradinaj bio jedan od glavnih saradnika NATO za vreme bombardovanja na Kosovu i Metohiji, jedan od nekoliko komandanata kojima je NATO dao satelitske telefone da bi koordinisali napade.

U zoni u kojoj su delovale njegove jedinice vođene su, kako je preneo Rojters, možda i najžešće borbe sa srpskim snagama bezbednosti, a sam Haradinaj se pokazao kao žestok vođa „koji ne prašta”.

Njegova jedinica odgovorna je za svirepa mučenja i ubijanja više desetina Srba, civila, čija su tela pronađena u Radonjićkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani. Iz sukoba sa pripadnicima ruskog kontingenta mirovnih snaga na Kosovu 2000. godine izašao je sa povredom oka i povezom.

Nekoliko meseci kasnije ranjen je u pucnjavi nedaleko od rodnog mesta. Još jedan udarac doživeo je 2002. godine, kada su međunarodne sudije na Kosovu osudile njegovog brata Dauta na pet godina zatvora zbog otmica i mučenja koje je rezultiralo smrću četvorice pripadnika FARK-a, oružane formacije kosovskih Albanaca bliske lideru Demokratskog saveza Kosova Ibrahimu Rugovi.

Posle NATO intervencije postavljen je za komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa, a 2000. osnovao je Alijansu za budućnost Kosova, najavljujući politički angažman, koji ga je 2004, u 36. godini, doveo do premijerske funkcije.

Vlasti u Beogradu podigle su protiv Haradinaja 108 krivičnih prijava zbog sumnje da je izvršio krivična dela terorizma, udruživanja radi neprijateljske delatnosti i ubijanja civila.

Haški tribunal je podigao optužnicu protiv njega 4. marta 2005, a Haradinaj je potom podneo ostavku na mesto predsednika privremene vlade i 9. marta se dobrovoljno predao Tribunalu. Istog dana je, zajedno s dvojicom kooptuženih, Idrizom Baljajom i Lahijem Brahimajem, prebačen u pritvorsku jedinicu Sheveningen.

Tadašnji šef Unmika Seren Jesen-Petersen izjavio je tim povodom da poštuje Haradinajevu odluku, ali je i izrazio žaljenje što, kako je naveo, više neće sarađivati „s bliskim partnerom i prijateljem. „Haradinajeva odluka da sarađuje sa Haškim tribunalom, uprkos njegovom nepokolebljivom uverenju da je nevin, i iako je sve to bolno za njega i njegovu porodicu, za Kosovo i za njegove prijatelje, uključujući i Unmik, istovremeno je primer sve veće političke zrelosti Kosova”, naglasio je Jesen-Petersen u saopštenju izdatom 8. marta 2005.

Doskorašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte je u više navrata javno govorila i u izveštajima upozoravala na velike probleme sa kojima se tužilaštvo suočavalo u obezbeđivanju svedoka optužbe, zato što su bili suočeni sa direktnim pretnjama i pritiscima.

Bivša tužiteljka u knjizi „Lov. Ja i ratni zločinci”, okrivila je misiju UN u južnoj srpskoj pokrajini da je ometala saradnju sa Tribunalom tako što je odbijala da reši problem zaštite svedoka i pružanjem podrške Haradinaju.

Dokumenta Unmika koje je tužilaštvo tražilo, bila su ponekad „priređena ili sastavljena tako da se nisu mogla koristiti u sudnici”, o čemu je Del Ponteova izvestila i tadašnjeg generalnog sekretara UN Kofija Anana. Ona navodi da je prvog čoveka svetske organizacije obavestila o plakatu u centru Prištine sa likom Haradinaja i porukom podrške Jesen-Petersena.

„Prenela sam i da je u jesen 2005. drugi čovek Unmika prisustvovao svadbi jednog bliskog Haradinajevog rođaka”, piše Del Ponteova navodeći da se Anan složio da je to neprimereno.

„Izgledalo je da se Jesen-Petersen više protivi podizanju optužnice od samog Haradinaja. Jesen-Petersen imao je prijateljske odnose s Haradinajom i to nije krio u saopštenju koje je izdao odmah po objavljivanju optužnice”, ukazuje bivša tužiteljka.

„Reči hvale Jesen-Petersena ukazivale su ne samo da je Unmik slab i u vlasti Albanaca, koji su praktično obezvredili misiju UN tokom nereda 2004, već i da je šef Unmika, koji je i specijalni predstavnik generalnog sekretara, javno stao na stranu Ramuša Haradinaja u procesu pred Tribunalom UN”, piše u memoarima Karle del Ponte.

Haradinaj je u junu 2005. pušten na privremenu slobodu do početka suđenja i jedini je haški optuženik kome je dozvoljeno da se bavi politikom i da javno nastupa.

Tanjug, T. D.

------------------------------------------------------------

Sledi novi sukob s Tačijem?

Povratak Ramuša Haradinaja u Prištinu izazvaće potrese na političkoj sceni kosovskih Albanaca, s obzirom na dugu istoriju njegovog sukoba sa sadašnjim premijerom Hašimom Tačijem. Dvojica bivših čelnika OVK toliko su bila zaratila oko podele vlasti i interesa u kontroli crnog tržišta da je došlo do nekoliko oružanih sukoba suprotstavljenih klanova u kojima je bilo i mrtvih. „Spor” nije okončan ni kada je Haradinaj morao da ode u Hag, jer je Tači odmah potom počeo da ruši vladajuću koaliciju Alijanse za budućnost Kosova i Demokratskog saveza Kosova. Na poslednjim izborima, održanim u novembru prošle godine, AAK – na čelu sa Agimom Čekuom – osvojio je samo devet odsto glasova.

S. R.