Brisel diktira uslove bregzita

Zvanično su u Briselu, 362 dana posle referenduma na kome je većina bila za napuštanje EU, u sedištu Evropske komisije počeli razgovori o organizacionim pitanjima pregovora i dinamici pregovora o ključnim temama koja se odnose na finansijska pitanja, prava građana koji ostaju u Britaniji i njihovih građana u EU.

Jedno od glavnih pitanja je koliko bi novca Velika Britanija trebalo da isplati na ime obaveza koje proističu iz postojećeg članstva u EU.

Najčešće je pominjana suma od nekoliko desetina milijardi, 60 milijardi evra ili čak i više od 100. London se, naravno, već izjasnio da nikako ne namerava da plati toliko visoku cenu za budžetske obaveze u periodu 2014–2020, kao i troškove za članstvo u institucijama EU, bankama i različitim fondovima. Sledeće pitanje je uspostavljanje „nove granice” između Velike Britanije i EU, odnosno Severne Irske i Republike Irske.

Članice EU zainteresovane su da se obezbede adekvatna prava i uslovi za građane zemalja članica unije koji ostaju da žive i rade u Velikoj Britaniji, a kojih je više od 3,3 miliona. Recipročna prava trebalo bi da važe za građane Velike Britanije koji će nastaviti da žive na teritoriji EU, a kojih je oko milion i po.

London je zainteresovan za eventualni ostanak u carinskoj uniji i što bolje pozicije u daljem poslovanju i trgovini sa EU. Međutim, i EU, potpomognuta ubedljivom predsedničkom i parlamentarnom pobedom Emanuela Makrona u Francuskoj – neće propustiti dobru priliku da postigne što skuplji prvi razvod u svojoj istoriji, koji bi trebalo da bude pouka za eventualne buduće.

Kako bi pokazali Britancima da sada „ostatak” EU zagovara „tvrdi bregzit”, Makron i nemački ministar finansija Volfgang Šojble su još prošle nedelje rekli da vrata EU ostaju otvorena ukoliko se Velika Britanija predomisli.

Koliko god proces deluje kao veoma komplikovan politički razvod zajednice koja je trajala više od 44 godine, za koje vreme je potpisano hiljade stranica dokumenata, toliko može da bude i pojednostavljen promenjenom političkom situacijom u Velikoj Britaniji. Povodom otpočinjanja razgovora nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da se nada „dobrom sporazumu” o bregzitu i da će u pregovorima 27 članica EU pažljivo slušati šta Britanija želi, ali i braniti svoje interese.

Dobar sporazum za jednu stranu znači manje dobar rezultat za drugu, iako je prerano iznositi ozbiljne procene kako može da se završi proces koji bi mogao da traje sve do proleća 2019. godine, čak i duže ukoliko se složi 27 preostalih članica. U svakom slučaju je počelo utvrđivanje uslova za razlaz, što je veći i važniji deo u odnosu na prirodu buduće veze Londona i Brisela.

Glavini pregovarač EU Mišel Barnije rekao je da su počeli razgovori o „uređenom povlačenju Velike Britanije iz EU” i da se nada da će ti razgovori dovesti do utvrđivanja roka u kome će pregovori biti obavljeni, preneo je Rojters. On je izneo i opšti pravac u kome će teći ovi razgovori – otklanjanju neizvesnosti koju je nametnula odluka o bregzitu. Glavni pregovarač u ime Velike Britanije državni sekretar za izlazak iz EU Dejvid Dejvis je, pokazujući dobru volju u razgovorima, naglasio da London želi uspostavljanje „dubokog i posebnog odnosa” sa EU i da ima više stvari koje povezuju EU i Britaniju.

Prema prvim najavama iz Brisela na visokom mestu prioritetnih pitanja svakako neće biti razgovori o trgovinskim sporazumima, kako je pre parlamentarnih izbora najavljivala britanska premijerka. Pod veliki znak pitanja je podvedena i namera za koju su glasali Britanci o napuštanju zajedničkog tržišta i carinske unije, jer je britanski ministar finansija Filip Hemond, samo jedan među uticajnim ministrima, pozvao na nešto mekši razlaz i bliskije carinske veze.

I ministar spoljnih poslova Boris Džonson je samouvereno rekao da će pregovori o istupanju Velike Britanije iz EU doneti „srećno rešenje”, uz „profit i poštovanje obe strane”. Mada nije ulazio u detalje kako je to izvodljivo. Za premijerku Terezu Mej je, od prvog dana onoga što je donedavno bila njena glavna predizborna tema, važnije bilo da smiri revolt ovog puta građana islamske veroispovesti. Oni su ujutru iz pozicije građana prema kojima je većina Britanaca bila podozriva i u čiju su zaštitu, posle gaženja ljudi na Vestminsterskom mostu i terorističkog napada u Mančesteru, organizovani skupovi podrške u Londonu – dospeli u ulogu žrtve.

Nakon što je kombi prešao na pešačku stazu, u vreme kada je na njoj bilo mnoštvo ljudi posle završetka ponoćne ramazanske molitve u obližnjoj džamiji, 10 osoba je povređeno, a jedna osoba je izgubila život. Policija još uvek utvrđuje navode da je toj osobi ukazivana pomoć pre nego što je kombi zgazio pešake i da je smrtni ishod posledica nečeg drugog. Ali je potvrđeno da su sve žrtve terorističkog napada islamske veroispovesti.

Britanska premijerka Tereza Mej se obratila građanima rekavši da se Velika Britanija probudila sa vestima o još jednom terorističkom napadu, drugom ovog meseca, „sa jednakim gađenjem kao i prethodnog puta”. „Naša odlučnost da se borimo protiv toga mora da bude ista, bez obzira na to koje odgovoran”, rekla je ona, a preneo Rojters.

Ovog puta, za razliku od tragedije u Mančesteru, američke obaveštajne službe i mediji su pustili premijerku da saopšti da je napadač delovao sam, a policija je obelodanila da muškarac, koga su prvo zadržali okupljeni ljudi, a potom uhapsila policija, nije poznat bezbednosnim službama „u smislu krajnje desničarskog ekstremizma”.