Krvavi put srpskih interniraca u Norvešku

Kra­jem ju­na ove go­di­ne na­vr­ša­va se 75 go­di­na od is­kr­ca­va­nja pr­vog tran­spor­ta na­ših za­to­če­ni­ka iz kon­cen­tra­ci­o­nih lo­go­ra u lu­ke Nor­ve­ške. Nem­ci­ma je u oku­pi­ra­noj Nor­ve­škoj bi­la po­treb­na rad­na sna­ga za iz­grad­nju pu­te­va i pru­ga u se­ver­noj Nor­ve­škoj, za tran­sport tru­pa i opre­me. 

Ne­mač­ka Vr­hov­na ko­man­da je do­ne­la od­lu­ku da se iz svih kon­cen­tra­ci­o­nih lo­go­ra iz­dvo­je sna­žni, mla­đi mu­škar­ci, spo­sob­ni za rad i po­ša­lju u Nor­ve­šku. Iz lo­go­ra Saj­mi­šte, Ba­nji­ca, Cr­ve­ni krst, Ja­se­no­vac, Ša­bac, iz­dvo­je­no je 4.268 za­tvo­re­ni­ka i po­sla­to u Nor­ve­šku. U Nor­ve­škoj je stra­da­lo oko njih 3.000. Lo­go­ri su bi­li po­zna­ti kao „srp­ski lo­go­ri”, jer je 90 od­sto za­to­če­ni­ka bi­lo srp­ske na­ci­o­nal­no­sti, a po so­ci­jal­nom sa­sta­vu bi­lo je 65 od­sto ze­mljo­rad­ni­ka. 

O tim do­ga­đa­ji­ma je kod nas ob­ja­vlje­no ne­ko­li­ko knji­ga, ko­je da­nas ret­ko mo­gu da se na­đu u be­o­grad­skim bi­bli­o­te­ka­ma i knji­ža­ra­ma. Naj­zna­čaj­ni­ja je mo­no­gra­fi­ja auto­ra Lju­be Mla­đe­no­vi­ća, pre­ži­ve­log lo­go­ra­ša, ko­ja je iz­da­ta 1991. pod na­zi­vom „Pod ši­from Vi­king”. U knji­ža­ra­ma se mo­že na­ći knji­ga nor­ve­škog auto­ra Knu­ta Flu­vi­ka To­re­se­na „U Nor­ve­šku, u smrt”, iz­da­ta 2015. Autor je isto­ri­čar, ma­jor nor­ve­ške voj­ske, sa­rad­nik is­tra­ži­vač­kog cen­tra „Si­mon Vi­zen­tal” iz Tel Avi­va, ko­ji je bio u nor­ve­škoj je­di­ni­ci mi­rov­nih sna­ga na Ko­so­vu i 2004. spre­čio na­pad Al­ba­na­ca na srp­sko se­lo Ča­gra­vi­cu kod Pri­šti­ne. Knji­ga je pi­sa­na na osno­vu ka­zi­va­nja pre­ži­ve­log lo­go­ra­ša Ni­ko­le Ro­ki­ća. 

Nor­ve­ža­ni se i da­nas se­ća­ju tog de­la isto­ri­je Dru­gog svet­skog ra­ta i osim spo­men-gro­ba­lja i spo­me­ni­ka na sva­kom me­stu gde su bi­li lo­go­ri, 23. ju­na ove go­di­ne u me­stu Kor­gen odr­ža­će se pre­zen­ta­ci­ja pro­jek­ta dva nor­ve­ška gra­da o kr­va­vim pu­te­vi­ma ko­je su gra­di­li srp­ski za­to­če­ni­ci, da se nji­ho­va pat­nja sa­ču­va od za­bo­ra­va i pri­ka­že mla­dim ge­ne­ra­ci­ja­ma. 

Na taj deo na­ših stra­da­nja u Dru­gom svet­skom ra­tu pod­se­ća Ku­ća pri­ja­telj­stva nor­ve­škog i srp­skog na­ro­da u Gor­njem Mi­la­nov­cu i dru­že­nja u okvi­ru Nor­ve­škog dru­štva – Sr­bi­ja, ko­je sva­ke go­di­ne or­ga­ni­zu­je od­la­zak po­to­ma­ka in­ter­ni­ra­ca u po­se­tu nor­ve­škim pri­ja­te­lji­ma i spo­men-gro­blji­ma. 

Na „Br­du mi­ra” u Gor­njem Mi­la­nov­cu, u okvi­ru spo­me­nič­kog kom­plek­sa, na­la­zi se spo­me­nik na­šim in­ter­nir­ci­ma i ko­pi­ja „srp­ske ku­će” u ko­joj su se kri­li za­to­če­ni­ci ko­ji su po­ku­ša­li bek­stvo u ta­da ne­u­tral­nu Šved­sku. 

Mo­žda je vre­me da se na­ša jav­nost, u okvi­ru se­ća­nja na Ve­li­ki rat i Dru­gi svet­ski rat, se­ti i tih žr­ta­va. 

M. Cve­kić