Kurti neće sa Srbima, Haradinaj ne može bez njih

Na sve to morao bi da nekako pridobije još dva predstavnika neke od preostalih albanskih partija. Jedna od najnovijih poruka iz Haradinajeve stranke, Alijanse za budućnost Kosova, koja predvodi „ratnu koaliciju”, nazvanu PAN, jeste da „nema prostora za političku krizu”, kao i da „spekulišu oni oni koji misle da će doći na vlast”. Da li će PAN pristati da pravi politički dogovor sa Srbima ostaje otvoreno, ali i malo verovatno.

S druge strane, ni Albin Kurti, čije je Samoopredeljenje osvojilo drugo mesto na izborima i 31 mandat u skupštini, takođe neće moći da formira vladu bez sklapanja šireg političkog saveza, ali je pre nekoliko dana poručio da vlada u Prištini ne može da zavisi od „Srpske liste”, „jer bi u tom slučaju ta vlada imala dva glavna grada, i Prištinu i Beograd”. „Srpska lista”, inače je, prema preliminarnim rezultatima, osvojila devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za Srbe. A sam Kurti najavio je da bi na razgovore za formiranje vladajuće većine prvo pozvao druge albanske partije. Prema pojedinim tumačenjima, on bi sa Samoopredeljenjem mogao da podrži i Ramuša Haradinaja na mestu kosovskog premijera, što bi svakako značilo da bi Srbi u kosovskoj vladi imali minimalan manevarski prostor.

Politički analitičar iz Prištine Emruš Ujkani za „Politiku” ističe da je najizvesniji savez Ramuša Haradinaja sa koalicijom oko Demokratskog saveza Kosova (DSK) odlazećeg premijera Ise Mustafe, ali da će u taj blok ući i predstavnici Srba, kao i ostalih manjinskih zajednica. „Ramuš Haradinaj će najverovatnije, ali i izvesno, ući u koaliciju sa DSK i manjinama, jer je to u interesu građana, kao i regiona. Tako bi se stvorila stabilna vlada i izbegli novi izbori. U narednom periodu Kosovo očekuju veliki izazovi, poput nastavka dijaloga na kojem insistiraju EU i SAD, zatim formiranje Zajednice srpskih opština, formiranje vojske Kosova, demarkacija granice sa Crnom Gorom, a sve su to pitanja koja ne mogu da se ostvare bez prisustva DSK i široke koalicije”, tvrdi Ujkani.

Na konstataciju da će „Srpskoj listi” i Srbima ostati vrlo malo manevarskog prostora u vlasti, ukoliko Haradinaj i Isa Mustafa, čija izborna koalicija po prvim rezultatima ima 29 mandata, stvore savez, Ujkani odgovara da je „interes Kosova, da Srbi budu u vladi, što je, uostalom i ustavom predviđeno”.   

Rada Trajković, predsednica NVO Evropski pokret Srba, ubeđena je međutim da bi Srbi imali dobru pregovaračku poziciju, samo pod uslovom da ne bude šireg albanskog bloka, već da Haradinaj sklapa savez jedino sa manjinama. U suprotnom, Srbi bi bili „samo dekor u vladi”. „Ako ne uđu u vladu, Srbi će morati sami da formiraju ZSO u što tešnjoj vezi sa Beogradom i to bi bio potpuno legitiman čin, što im potvrđuje i Briselski sporazum. Ukoliko nam iz Prištine ne budu dali prostora, već će institucionalno da nas pasiviziraju, naše je pravo da se povežemo u što tešnjoj saradnji s Beogradom”, ističe za „Politiku” Rada Trajković inače nekadašnja poslanica u parlamentu Kosova koja smatra i da je mala verovatnoća da „ratna koalicija” dobije podršku Mustafinog DSK.

Bez obzira što su neizvesne sve postizborne prognoze, jedino je izvesno da vlada ne može da bude formirana do kraja sledećeg meseca, iako Haradinaj tvrdi da mu neće biti potrebno više od nedelju dana da postavi ministre, među kojima najmanje dva mesta moraju da pripadnu srpskoj zajednici.

Tači hoće lokalne izbore 22. oktobra

Lokalni izbori na Kosovu i Metohiji koje organizuje Priština biće održani 22. oktobra. Takvu odluku juče je doneo Hašim Tači, predsednik samoproglašene kosovske države, posle konsultacija sa predstavnicima svih političkih partija. Kako prenose mediji na Kosmetu, pozivajući se na saopštenje iz kosovskog predsedništva, Tači je naložio Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) da „preduzme sve neophodne postupke za održavanje lokalnih izbora u skladu sa odlukom i zakonodavstvom na snazi”.

Predizborna kampanja trajaće mesec dana, a lokalni izbori u 38 opština po kosovskom sistemu, po drugi put biće održani i na severu KiM. Prvi takvi su u četiri opštine sa srpskom većinom – Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku organizovani u novembru 2013. godine, budući da su do tada u ovim lokalnim samoupravama građani bojkotovali izbore koje je raspisala Priština.

Lider Samoopredeljenja tvrdi da nije protiv dijaloga sa Beogradom

Kandidat za kosovskog premijera i osnivač „Samoopredeljenja” Albin Kurti izjavio je da primena Briselskog sporazuma u najvećoj meri nije uspela. Rekao je i da je Zajednica srpskih opština projekat Beograda, a ne kosovskih Srba, koji je, kako tvrdi, korumpirana kosovska vlast prihvatila. Kurti je najavio da će vlada koju on bude formirao obrazovati istražnu parlamentarnu komisiju koja će ispitati osnovu, postupak, procese i okvir na kojem su zasnovani Briselski sporazumi. Formiranju ZSO protivi se jer bi to podelilo Kosovo. „Nastupila bi ’federalizacija’ Kosova na ’kosovski’ i srpski entitet, pri čemu Srbija ne priznaje republiku Kosovo kao suverenu državu. Time će se doći do defunkcionalizacije Kosova i pretvoriće se u drugu Bosnu. Srbija je nekada smatrala da je Kosovo njeno unutrašnje pitanje. Danas je Srbija postala unutrašnje pitanje Kosova”, naveo je Kurti u intervjuu za „Vranjske”.

Osnivač „Samoopredeljenja” kazao je da ono što, kako kaže, Srbiji nije brzo pošlo za rukom u ratu, sada sporo pokušava da ostvari u miru. Tvrdi i da nije protiv pomirenja, ali smatra da ako Beograd i Priština razgovaraju samo o pomirenju, gde se, kako kaže, u stvari ništa ne menja, završićemo na obnavljanju neprijateljstva. „Ovaj dijalog stvara utisak normalizacije odnosa, ali u suštini samo produbljuje antagonizme, segregaciju i etničke podele. Najbolji odnosi između Srba i Albanaca su bili u vreme Ustava iz 1974”, dodao je Kurti koji smatra da Srbija treba da ispuni „dugi niz uslova” da bi dijalog između Beograda i Prištine bio nastavljen. Kurti je, kako prenosi Tanjug, rekao i da nije protiv dijaloga, nego protiv ovakvog dijaloga „koji Kosovo pretvara u temu, a Srbija određuje agendu”. Na pitanje da li će razgovarati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Kurti nije rekao da to neće učiniti, ali je izneo niz zamerki, rekavši da se pred međunarodnom zajednicom on predstavlja kao „proevropljanin”, a unutar Srbije imitira Slobodana Miloševića i njegove velikosrpske ideje i ciljeve.