Курти неће са Србима, Харадинај не може без њих

На све то морао би да некако придобије још два представника неке од преосталих албанских партија. Једна од најновијих порука из Харадинајеве странке, Алијансе за будућност Косова, која предводи „ратну коалицију”, названу ПАН, јесте да „нема простора за политичку кризу”, као и да „спекулишу они они који мисле да ће доћи на власт”. Да ли ће ПАН пристати да прави политички договор са Србима остаје отворено, али и мало вероватно.

С друге стране, ни Албин Курти, чије је Самоопредељење освојило друго место на изборима и 31 мандат у скупштини, такође неће моћи да формира владу без склапања ширег политичког савеза, али је пре неколико дана поручио да влада у Приштини не може да зависи од „Српске листе”, „јер би у том случају та влада имала два главна града, и Приштину и Београд”. „Српска листа”, иначе је, према прелиминарним резултатима, освојила девет од десет посланичких места резервисаних за Србе. А сам Курти најавио је да би на разговоре за формирање владајуће већине прво позвао друге албанске партије. Према појединим тумачењима, он би са Самоопредељењем могао да подржи и Рамуша Харадинаја на месту косовског премијера, што би свакако значило да би Срби у косовској влади имали минималан маневарски простор.

Политички аналитичар из Приштине Емруш Ујкани за „Политику” истиче да је најизвеснији савез Рамуша Харадинаја са коалицијом око Демократског савеза Косова (ДСК) одлазећег премијера Исе Мустафе, али да ће у тај блок ући и представници Срба, као и осталих мањинских заједница. „Рамуш Харадинај ће највероватније, али и извесно, ући у коалицију са ДСК и мањинама, јер је то у интересу грађана, као и региона. Тако би се створила стабилна влада и избегли нови избори. У наредном периоду Косово очекују велики изазови, попут наставка дијалога на којем инсистирају ЕУ и САД, затим формирање Заједнице српских општина, формирање војске Косова, демаркација границе са Црном Гором, а све су то питања која не могу да се остваре без присуства ДСК и широке коалиције”, тврди Ујкани.

На констатацију да ће „Српској листи” и Србима остати врло мало маневарског простора у власти, уколико Харадинај и Иса Мустафа, чија изборна коалиција по првим резултатима има 29 мандата, створе савез, Ујкани одговара да је „интерес Косова, да Срби буду у влади, што је, уосталом и уставом предвиђено”.   

Рада Трајковић, председница НВО Европски покрет Срба, убеђена је међутим да би Срби имали добру преговарачку позицију, само под условом да не буде ширег албанског блока, већ да Харадинај склапа савез једино са мањинама. У супротном, Срби би били „само декор у влади”. „Ако не уђу у владу, Срби ће морати сами да формирају ЗСО у што тешњој вези са Београдом и то би био потпуно легитиман чин, што им потврђује и Бриселски споразум. Уколико нам из Приштине не буду дали простора, већ ће институционално да нас пасивизирају, наше је право да се повежемо у што тешњој сарадњи с Београдом”, истиче за „Политику” Рада Трајковић иначе некадашња посланица у парламенту Косова која сматра и да је мала вероватноћа да „ратна коалиција” добије подршку Мустафиног ДСК.

Без обзира што су неизвесне све постизборне прогнозе, једино је извесно да влада не може да буде формирана до краја следећег месеца, иако Харадинај тврди да му неће бити потребно више од недељу дана да постави министре, међу којима најмање два места морају да припадну српској заједници.

Тачи хоће локалне изборе 22. октобра

Локални избори на Косову и Метохији које организује Приштина биће одржани 22. октобра. Такву одлуку јуче је донео Хашим Тачи, председник самопроглашене косовске државе, после консултација са представницима свих политичких партија. Како преносе медији на Космету, позивајући се на саопштење из косовског председништва, Тачи је наложио Централној изборној комисији (ЦИК) да „предузме све неопходне поступке за одржавање локалних избора у складу са одлуком и законодавством на снази”.

Предизборна кампања трајаће месец дана, а локални избори у 38 општина по косовском систему, по други пут биће одржани и на северу КиМ. Први такви су у четири општине са српском већином – Косовској Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку организовани у новембру 2013. године, будући да су до тада у овим локалним самоуправама грађани бојкотовали изборе које је расписала Приштина.

Лидер Самоопредељења тврди да није против дијалога са Београдом

Кандидат за косовског премијера и оснивач „Самоопредељења” Албин Курти изјавио је да примена Бриселског споразума у највећој мери није успела. Рекао је и да је Заједница српских општина пројекат Београда, а не косовских Срба, који је, како тврди, корумпирана косовска власт прихватила. Курти је најавио да ће влада коју он буде формирао образовати истражну парламентарну комисију која ће испитати основу, поступак, процесе и оквир на којем су засновани Бриселски споразуми. Формирању ЗСО противи се јер би то поделило Косово. „Наступила би ’федерализација’ Косова на ’косовски’ и српски ентитет, при чему Србија не признаје републику Косово као суверену државу. Тиме ће се доћи до дефункционализације Косова и претвориће се у другу Босну. Србија је некада сматрала да је Косово њено унутрашње питање. Данас је Србија постала унутрашње питање Косова”, навео је Курти у интервјуу за „Врањске”.

Оснивач „Самоопредељења” казао је да оно што, како каже, Србији није брзо пошло за руком у рату, сада споро покушава да оствари у миру. Тврди и да није против помирења, али сматра да ако Београд и Приштина разговарају само о помирењу, где се, како каже, у ствари ништа не мења, завршићемо на обнављању непријатељства. „Овај дијалог ствара утисак нормализације односа, али у суштини само продубљује антагонизме, сегрегацију и етничке поделе. Најбољи односи између Срба и Албанаца су били у време Устава из 1974”, додао је Курти који сматра да Србија треба да испуни „дуги низ услова” да би дијалог између Београда и Приштине био настављен. Курти је, како преноси Танјуг, рекао и да није против дијалога, него против оваквог дијалога „који Косово претвара у тему, а Србија одређује агенду”. На питање да ли ће разговарати са председником Србије Александром Вучићем, Курти није рекао да то неће учинити, али је изнео низ замерки, рекавши да се пред међународном заједницом он представља као „проевропљанин”, а унутар Србије имитира Слободана Милошевића и његове великосрпске идеје и циљеве.