Američke sankcije u više brzina

Iako ni sa jedne strane nisu bili zvanično potvrđeni bilo kakvi razgovori, Rjapkov je saopštio da je u narednim danima bilo planirano „nastavljanje bilateralnih konsultacija o problemima koji su se nakupili u rusko-američkim odnosima, o traganju za načinima da se izađe iz krajnje složene situacije u koju je američka strana dovela partnerstvo i saradnju s Rusijom”.

„Posle odluke o sankcijama situacija je takva da nema osnova za novu rundu takvog dijaloga, utoliko pre što nema ni sadržaja za njega pošto Vašington, kao što nije predlagao, tako i ne predlaže ništa konkretno u ovoj oblasti”, rekao je Rjapkov.

Dva dana ranije ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je ocenio da je rusofobija u SAD prešla sve granice, ali je potvrdio da je Moskva spremna za nastavak pregovora u Normandijskoj četvorki (Nemačka, Rusija, Francuska i Ukrajina) kako bi se našlo rešenje za ukrajinsku krizu. Kremlj, takođe, ostaje pri stavu da je za nepoštovanje dogovorenog prvenstveno odgovoran Kijev.

 „Mogu samo da izrazim žaljenje zbog opsesivne rusofobije naših američkih kolega”, rekao je Lavrov u utorak posle susreta sa francuskim ministrom Žan-Ivom le Drijanom.

U toj diplomatskoj igri značajnu ulogu odigrao je i ukrajinski predsednik Petro Porošenko, koji je sa velikim entuzijazmom poslednja dva dana predstavljao svoju posetu Beloj kući, potencirajući da su se visoki zvaničnici s kojima se susreo, uključujući i predsednika Donalda Trampa, založili za oštar odnos prema Rusiji.

S druge strane, američka administracija je bila veoma uzdržana u komentarisanju ove posete, koju je organizovala samo par sati nakon što je Ministarstvo finansija proširilo sankcije zbog ruskog pripajanja Krima 2014. godine.

Nove sankcije protiv dvojice ruskih zvaničnika i 36 drugih lica i firmi sa Krima poslužile su kako bi se smanjile tenzije zbog toga što je republikanska većina, umesto na glasanje, predlog zakona o sankcijama protiv Rusije – zbog mešanja u predsedničke izbore – poslala na procenu Odboru za spoljne poslove. Ovakvom odlukom na izvesno vreme je odloženo kažnjavanje Rusije zbog navodnog najsvežijeg događaja, koji se pri tome odnosio na unutrašnje američke odnose.

Pri tome je sada moguće da zakon bude i izmenjen, odnosno ublažen, čega se plaše zagovornici pooštravanja stava prema Rusiji, koji su razočarani što se po hitnom postupku nije glasalo o novim kaznenim merama. Da je to učinjeno u ponedeljak, kako je bilo planirano, nedelju dana pošto je Senat SAD glasao sa 98 glasova „za” i samo dva „protiv”, to bi značilo ozvaničenje nove ruske krivice, ali i dovelo u pitanje legitimnost izbora novog američkog predsednika.

Odluka o sankcijama, kojima se zamrzava imovina navedenih lica i firmi u američkim bankama i zabranjuje poslovanje sa njima – što je verovatno zanemarljiv procenat, ako uopšte takvi slučajevi postoje – objavljena je samo koji sat pre nego što se Porošenko sastao sa potpredsednikom Majkom Pensom u Beloj kući, a kasnije u Ovalnom kabinetu i sa Trampom i njegovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Herbertom Makmasterom. Tramp je pred televizijskim kamerama rekao da je „bilo dosta napretka” između dve zemlje i da su on i Porošenko imali „veoma dobre razgovore”.

U saopštenju Bele kuće posle sastanka navedeno je da je razgovor bio usredsređen na „podršku mirnom rešavanju sukoba u istočnoj Ukrajini i reformskom programu predsednika Porošenka i njegovoj borbi protiv korupcije”. Posle susreta Pensa sa ukrajinskim predsednikom u odvojenom saopštenju je navedeno da je potpredsednik istakao kontinuiranu podršku SAD u primeni sporazuma iz Minska.

Porošenko je, prema saopštenju njegovog kabineta, američkom državnom sekretaru Reksu Tilersonu izneo predloge kako da se SAD aktivnije uključe u mirovni proces u istočnoj Ukrajini, mada druga strana nije ništa saopštila o ovoj ponudi.

Ukrajinski predsednik je u utorak čak rekao za „Foks njuz” da mu Tramp „definitivno ne deluje kao osoba koja ima bilo kakve specijalne veze sa Rusijom”.