Mali: Rebalans budžeta u prvom planu

– Posvećen sam poslu koji odgovorno obavljam tri i po godine. Kada bih se bavio medijskim spekulacijama, mislim da bih poludeo – slikovit je bio Mali juče u Starom dvoru, posle predstavljanja Strategije razvoja Beograda do 2021.

Na pitanje novinara da li to znači da ostaje gradonačelnik, bez obzira na nedavnu najavu predsednika Aleksandra Vučića da će u toku leta otići sa čela Beograda, Mali je istakao da će se to tek videti jer je „predsednik Srbije taj koji će rešiti šta će biti”.

Ako se može suditi po obavezama koje je Mali najavio za naredni period, onda to znači da Stari dvor sigurno neće napustiti u julu, ali ni u dobrom delu avgusta. Prezentaciju Strategije razvoja saobraćaja prestonice najavio je za 3. jul.  

Stavka u agendi na koju je prvi čovek prestonice sada najponosniji ipak je rebalans budžeta koji će se pred odbornicima gradskog parlamenta naći u četvrtak.

Kako je juče istakao, prihodi u prestoničkom budžetu biće tri odsto veći od zimus projektovanih, odnosno gradska kasa biće teža za tri milijarde dinara.

– Prihodi od poreza na dohodak veći su za oko 2,3 milijarde dinara zbog smanjene nezaposlenosti. Još 716 miliona uspeli smo da uštedimo jer smo postigli dogovor sa EBRD-om koji je sa naših dugovanja skinuo kamatu sa 3,2 na dva odsto – naglasio je Mali. 

Koristi od rebalansa imaće porodilje, prigradske opštine, zdravstvene ustanove, vrtići, škole, sport, kultura, poljoprivrednici, mala i srednja preduzeća...

– Porodilje iz Beograda dobiće jednokratnu pomoć od po 10.000 dinara. Biće kupljeno i pet sanitetskih vozila i tri rendgen aparata. Planiramo i da izdvojimo novac za izgradnju dva dnevna boravka za decu ometnu u razvoju u Ovči i Sopotu, ali i za dva nova kluba za najstarije na Vračaru i u Rakovici. A 1,3 milijarde uložićemo u obrazovanje, od čega je polovina za refundiranje troškova za boravak mališana u privatnim vrtićima. Prigradske opštine, iako ne volim tako da ih zovem, imaće 508 miliona da asfaltiraju puteve – ukazao je Mali.

Osvrćući se na krupnije projekte koji predstoje u gradu, Mali je istakao – metro. Ovo ne treba da čudi, ako se zna da je želja aktuelnog gradonačelnika da ostane upamćen po ovom projektu. Malog, barem kako je istakao, ne zanima ko će preseći vrpcu na otvaranju prve linije metroa, već to da on i njegovi saradnici pre toga postave dobre temelje za taj projekat. Koliko je želja jaka svedoči i jučerašnja šala Malog na sopstveni račun – da „polako postaje stručnjak za metroe”. 

– Francuska kompanija „Ežis” treba da uradi predfizibiliti studiju. Očekujem da će tokom naredne nedelje biti potpisan sporazum. Studija traje devet meseci, a posle toga radimo glavni projekat. Oko godinu i po do dve potrebno je da se glavni projekat završi i da se okončaju svi poslovi kako bi se krenulo u izgradnju. Ona bi mogla da počne 2020, a da prva linija bude završena 2023 – rekao je Mali napomenuvši da će prva linija metroa biti duga 22 kilometra, a druga 20 kilometara, a ukupna investicija „teška” oko četiri milijarde evra.

– Postoji nekoliko opcija za finansiranje. Jedna je da ceo projekat bude javno-privatno partnerstvo, druga da se sve radi iz kredita, ali najbliže rešenje je možda da grad obezbedi novac za građevinske radove, a partner softver i kompozicije – kazao je Mali.

Kako je u toku detaljnog obrazlaganja strategije naglasio Borko Milosavljević, pomoćnik gradonačelnika, namera je da Beograd, osim radova na metrou, do 2021, između ostalog poveća zaposlenost, BDP i privuče više investicija. Zato je juče predstavljen i plan razvoja gradskih preduzeća.

– „Sava centar” i GSP su jedina preduzeća koja ne posluju pozitivno. Tender za strateškog partnera za „Sava centar” nije uspeo, ali će grad finansirati obnovu sistema za grejanje, ali i izradu projekta rekonstrukcije. Grad će ga obnoviti, makar i po fazama, ako niko drugi ne želi, jer nam je namera da razvijamo i kongresni turizam. A to je nezamislivo bez „Sava centra” – naglasio je Mali ukazavši da će rešenje za oba ova preduzeća biti nađeno do kraja godine.

IZ STRATEGIJE RAZVOJA GRADA DO 2021:

65 odsto zaposlenih

4 procenta godišnji rast BDP-a

5,5 odsto godišnji rast investicija

2-5 procenata povećanje biciklista u javnom saobraćaju

90 odsto domaćinstava priključeno na vodovodnu mrežu

80-90 odsto domaćinstava povezano na kanalizacionu mrežu

60 novih planova regulacije

Najviše koristi imaće:

porodilje – jednokratna pomoć po 10.000 dinara

zdravstvene ustanove – pet sanitetskih vozila i tri rendgen aparata

deca i stari: dva dnevna boravka za decu ometenu u razvoju i dva nova kluba za najstarije

škole i vrtići – 1,3 milijarde dinara

prigradske opštine – 508 miliona za asfaltiranje