Energetski klin u političkom savezništvu

U nacrtu zakona koji predviđa antiruske sankcije zbog navodnog ruskog mešanja u prošlogodišnje predsedničke izbore, kao i podršci sirijskoj vladi, predviđa se zaustavljanje projekta „Severni tok 2”, uključujući i kažnjavanje evropskih firmi koje učestvuju u ovom projektu.

Američki portal „Politiko” je objavio tekst u kome se navodi da rusko podrivanje SAD prevazilazi uticaj na izbore i glasačke kutije na više načina: od aneksije Krima u Ukrajini do podrške sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu, a jedan metod, kojem se pridaje malo pažnje, jeste ruska energetska politika.

Novi gasovod koji Moskva namerava da gradi mogao bi da poveća zavisnost Evrope od ruskog gasa i potencijalno uveća rusko prisustvo na nemačkom tržištu gasa na više od 50 odsto.

„Ova politika predstavlja direktan izazov po američke interese u Evropi posle Drugog svetskog rata i potencijalno može da ima efekte koji prevazilaze izborne skandale”, piše „Politiko”.

Lider nemačke Socijaldemokratske partije Martin Šulc je kritikovao poslednje američke sankcije protiv Rusije i pozvao kancelarku Angelu Merkel da se suprotstavi tome. „Videli smo da SAD vode kurs energetske politike koja je opasna i usmerena je direktno protiv Nemačke”, rekao je Šulc Federalnom udruženju nemačkih industrijalaca. On je naglasio da snabdevanje Nemačke energijom zavisi od konstruktivne saradnje sa Rusijom i pozvao Angelu Merkel da razgovara o ovom pitanju sa američkim predsednikom Donaldom Trampom na samitu G-20 u Hamburgu sledećeg meseca. „Imamo pravo da branimo industrijske interese Nemačke i Evrope”, zaključio je Šulc.

Dva dana ranije ruski predsednik Vladimir Putin je naglasio da je projekat „Severni tok 2” čisto komercijalni projekat i da nije usmeren ni protiv koga. Putin je rekao da bi projekat trebalo da promoviše razvoj energetskog tržišta i da bi to „trebalo da bude objašnjeno našim partnerima hladne glave”.

Evropska unija ne gleda blagonaklono na pritisak SAD da odustanu od ovog projekta. Nedavno su austrijski kancelar Kristijan Kern i nemački ministar spoljnih poslova izdali zajedničko saopštenje u kome su naveli da Vašington, rukovođen interesom plasiranja vlastitog tečnog gasa u Evropi, pokušava da istisne ruskog snabdevača i potkopa poslovanje evropskih kompanija. Oni su istakli da je pitanje snabdevanja Evrope energentima pitanje evropske politike i da SAD ne smeju da se mešaju u ta pitanja.

Međutim, Ukrajina, koja realizacijom ovog projekta u potpunosti gubi energetski ucenjivački potencijal, zalaže se upravo da se SAD što više mešaju u energetsku politiku EU i nametnu sankcije, kako Rusiji, tako i njihovim evropskim partnerima, odnosno energetskim kompanijama koje bi učestvovale u projektu „Severni tok 2”.

Krajem aprila ruski gasni gigant „Gasprom” potpisao je sporazum o finansiranju svog gasovoda „Severni tok 2”, kojim bi se transportovao gas zapadno od Sankt Peterburga preko Baltičkog mora direktno u Nemačku, gde bi se distribuirao drugim evropskim zemljama.

„Ako ’Severni tok 2’ zaživi, povećaće oslanjanje EU na ruski gas i povećati uticaj Moskve na ključne američke saveznike”, naveo je „Politiko”, a prenose agencije.

Dodaje se da su vojna potrošnja i dezinformacije do sada bile glavne pretnje Rusije, međutim, „Severni tok 2” će pokazati da može više da utiče od vojne snage i nezdravog medijskog okruženja. „Gasovod je pokušaj Rusije da podeli i osvoji Evropu, a ono što čini Kremlj tako pametnim, a ovaj napor tako podmuklim, jeste to da je ’Gasprom’ napravio atraktivan poslovni ugovor za projekat za više evropskih uvoznika gasa”, zaključio je ovaj američki portal.