Енергетски клин у политичком савезништву
Након што је нацрт закона о санкцијама против Русије, који је изгласан у Сенату САД прошле недеље, заустављен на корак до гласања у Конгресу САД, део администрације који се залаже за оштрији однос према Москви сада инсистира на томе да се руско подривање САД наставља и на економско-политичком плану преко енергетске политике у Европи.
У нацрту закона који предвиђа антируске санкције због наводног руског мешања у прошлогодишње председничке изборе, као и подршци сиријској влади, предвиђа се заустављање пројекта „Северни ток 2”, укључујући и кажњавање европских фирми које учествују у овом пројекту.
Амерички портал „Политико” је објавио текст у коме се наводи да руско подривање САД превазилази утицај на изборе и гласачке кутије на више начина: од анексије Крима у Украјини до подршке сиријском председнику Башару ел Асаду, а један метод, којем се придаје мало пажње, јесте руска енергетска политика.
Нови гасовод који Москва намерава да гради могао би да повећа зависност Европе од руског гаса и потенцијално увећа руско присуство на немачком тржишту гаса на више од 50 одсто.
„Ова политика представља директан изазов по америчке интересе у Европи после Другог светског рата и потенцијално може да има ефекте који превазилазе изборне скандале”, пише „Политико”.
Лидер немачке Социјалдемократске партије Мартин Шулц је критиковао последње америчке санкције против Русије и позвао канцеларку Ангелу Меркел да се супротстави томе. „Видели смо да САД воде курс енергетске политике која је опасна и усмерена је директно против Немачке”, рекао је Шулц Федералном удружењу немачких индустријалаца. Он је нагласио да снабдевање Немачке енергијом зависи од конструктивне сарадње са Русијом и позвао Ангелу Меркел да разговара о овом питању са америчким председником Доналдом Трампом на самиту Г-20 у Хамбургу следећег месеца. „Имамо право да бранимо индустријске интересе Немачке и Европе”, закључио је Шулц.
Два дана раније руски председник Владимир Путин је нагласио да је пројекат „Северни ток 2” чисто комерцијални пројекат и да није усмерен ни против кога. Путин је рекао да би пројекат требало да промовише развој енергетског тржишта и да би то „требало да буде објашњено нашим партнерима хладне главе”.
Европска унија не гледа благонаклоно на притисак САД да одустану од овог пројекта. Недавно су аустријски канцелар Кристијан Керн и немачки министар спољних послова издали заједничко саопштење у коме су навели да Вашингтон, руковођен интересом пласирања властитог течног гаса у Европи, покушава да истисне руског снабдевача и поткопа пословање европских компанија. Они су истакли да је питање снабдевања Европе енергентима питање европске политике и да САД не смеју да се мешају у та питања.
Међутим, Украјина, која реализацијом овог пројекта у потпуности губи енергетски уцењивачки потенцијал, залаже се управо да се САД што више мешају у енергетску политику ЕУ и наметну санкције, како Русији, тако и њиховим европским партнерима, односно енергетским компанијама које би учествовале у пројекту „Северни ток 2”.
Крајем априла руски гасни гигант „Гаспром” потписао је споразум о финансирању свог гасовода „Северни ток 2”, којим би се транспортовао гас западно од Санкт Петербурга преко Балтичког мора директно у Немачку, где би се дистрибуирао другим европским земљама.
„Ако ’Северни ток 2’ заживи, повећаће ослањање ЕУ на руски гас и повећати утицај Москве на кључне америчке савезнике”, навео је „Политико”, а преносе агенције.
Додаје се да су војна потрошња и дезинформације до сада биле главне претње Русије, међутим, „Северни ток 2” ће показати да може више да утиче од војне снаге и нездравог медијског окружења. „Гасовод је покушај Русије да подели и освоји Европу, а оно што чини Кремљ тако паметним, а овај напор тако подмуклим, јесте то да је ’Гаспром’ направио атрактиван пословни уговор за пројекат за више европских увозника гаса”, закључио је овај амерички портал.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


