I bogati plaču

Go­stu­ju­ći u Ju­go­slo­ven­skom dram­skom pre dve go­di­ne, Be­ker je Be­o­gra­đa­ni­ma – otvo­re­no i spon­ta­no kao uvek – pri­čao o ču­du ko­je je za­te­kao u rod­nom Laj­me­nu, na po­vrat­ku iz Lon­do­na. Go­to­vo svi sta­nov­ni­ci se­la ko­je je ne­ko­li­ko go­di­na ra­ni­je pre­i­me­no­va­no u grad, njih de­se­tak hi­lja­da, sta­ja­li su na uli­ca­ma da po­zdra­ve šam­pi­o­na Vim­bldo­na u auto­mo­bi­lu bez kro­va, kao naj­vi­šeg dr­žav­ni­ka.

Ne bi vest o Be­ke­ro­vom ban­kro­tu na ta­ko po­se­ban na­čin za­bo­le­la ov­da­šnje te­ni­ske na­vi­ja­če – do­sko­ra su svi to bi­li – da ga ni­su u me­đu­vre­me­nu pri­gr­li­li, naj­pre kao ve­li­kog pri­ja­te­lja Bo­be Ži­vo­ji­no­vi­ća, pa kao ta­lič­nog tre­ne­ra No­va­ka Đo­ko­vi­ća. Sport­ski he­ro­ji Ne­mač­ke i Sr­bi­je po­če­li su sa­rad­nju sa po šest grend slem ti­tu­la u vi­tri­na­ma i za sve­ga dve go­di­ne ih du­pli­ra­li. No­vak je dvo­stru­ko nad­ma­šio tre­ne­ra, ali i do­ta­da­šnji te­le­vi­zij­ski ko­men­ta­tor je dvo­stru­ko po­ras­tao u sport­skoj jav­no­sti. Bi­lo je to zlat­no do­ba za obo­ji­cu.

Po­tom je do­šao sa­da­šnji pe­ri­od, u ko­jem Đo­ko­vić ne uspe­va da na­đe mir i smi­sao. Kroz to je Be­ker mno­go pu­ta pro­la­zio u ži­vo­tu ko­ji ne mo­že da sta­ne u je­dan ram, a sa­da po­no­vo pro­la­zi, pla­ća­ju­ći ra­ču­ne za sta­re du­go­ve. Nje­gov ban­krot je pro­gla­šen u Lon­do­nu, gra­du u ko­ji ga je vu­kao po­če­tak sla­ve, gde me­seč­no, ka­žu, pla­ća 35.000 evra sa­mo za stan. U istom gra­du, za de­se­tak da­na, tre­ba da pre­u­zme ulo­gu vim­bldon­skog ko­men­ta­to­ra, za ho­no­rar ko­ji se pro­ce­nju­je na 25.000 evra dnev­no...

Be­ker ni­je pr­vi ni po­sled­nji spor­ti­sta ko­ji se ni­je sna­šao s ogrom­nim pri­ho­di­ma. Po­sle re­či Vim­bldon, za nje­ga su do­šle re­či: le­po­ti­ce, raz­vo­di, od­šte­te, po­ker, ne­si­gur­ne in­ve­sti­ci­je... U sve­tu ko­ji enorm­no pla­ća ba­ra­ta­nje ma­njim i ve­ćim lop­ta­ma, pe­va­nje ili po­zi­ra­nje, pri­ča o nje­go­vom ban­kro­tu je po­put epi­zo­de iz se­ri­je „I bo­ga­ti pla­ču”, ali po­u­ke su mno­go ši­re. Za sve ko­ji ne po­zna­ju ri­zi­ke vr­hun­skog spor­ta i ra­nih uspe­ha, čak i onih ma­lo­broj­nih ko­ji stig­nu do naj­vi­ših vr­ho­va. Ste­ći sve sa 17 go­di­na i iz­gu­bi­ti s 50, ni­je ta­ko da­le­ko jed­no od dru­gog.

Maj­stor­stvo u jed­noj obla­sti te­ško pra­te dru­ga maj­stor­stva, po­put ba­ra­ta­nja nov­cem. Ni­ti mi­li­o­ni ga­ran­tu­ju okru­že­nje po­u­zda­nih pri­ja­te­lja i mu­drih sa­vet­ni­ka, ni­ti mo­gu da sa­ču­va­ju od uda­ra sla­ve i pre­o­kre­ta u lič­nom ži­vo­tu.