Amerikanci prete Asadu novom odmazdom

Kremlj je svoje osnovne interese u Siriji obezbedio, ali izgleda da se i premišlja da li mu je potrebno da pomogne Asadu i Irancima u daljem prodoru ka istoku kako bi ojačao zaleđe za „ruski” pojas na zapadu Sirije s dvema bazama za ruske vojnike.

Nova američka opomena Asadu iznenadila je i neke vojne izvore američkih novinara iz medija poput „Njujork tajmsa” i „Bazfid”, koji nisu bili sigurni kakvi su to obaveštajni podaci na koje se Bela kuća poziva kada tvrdi da sirijski predsednik namerava da ponovo posegne za hemijskim oružjem. Ali, napad nervnim gasom na pobunjeničku oblast Idlib bila je povod Donaldu Trampu da u aprilu naredi bombardovanje Asadovih snaga u bazi Šajrat, što je bio prvi put da su Amerikanci gađali režim umesto ID. Jedna od teorija je bila i da su to učinili barem delom i zato što je bombardovana baza zgodno polazište za akcije na istoku Sirije. Oko nje se kurdske i pobunjeničke snage s američkom podrškom sada utrkuju s Asadom, Irancima i Rusima da prvi zauzmu što veće delove te oblasti od ID.

Slučajno ili ne, tokom vikenda je i Izrael, kako je pisao „Harec”, dva dana zaredom tukao po Asadovim položajima na jugu Sirije zbog toga što su projektili tamošnjih jedinica, kako je obrazložio Tel Aviv, padali i na izraelsku teritoriju. Izrael je i ranije izvodio vazdušne udare unutar Sirije na mete koje su pripadale Hezbolahu, proiranskoj i antiizraelskoj miliciji iz Libana koja pomaže Asadu. Ta i druge proiranske grupe dosad su se više borile s pobunjenicima na zapadu i severu. Kako su tamo uz pomoć Rusije praktično trijumfovale, sada im je, uz Asadovu podršku, otvoreniji put ka južnoj granici sa Jordanom i Izraelom, koji već neko vreme poručuje da njihovo prisustvo tamo neće trpeti.

Jug Sirije nije važan isključivo sam po sebi nego i kao odskočna daska za prodiranje na istok zemlje, gde se, s padom ID, očekuje oslobađanje velikih oblasti, najbogatijih naftom u toj državi, koje sada mnogi žele za sebe. Zbog toga jug postaje užarena ratna zona, u kojoj su odnedavno i američke trupe u otvorenom sukobu s proiranskim milicijama i Asadom. Jedan od Asadovih aviona je prošle nedelje oboren zato što je navodno ugrožavao bazu u kojoj su, uz pobunjenike, i Amerikanci. Iz istog razloga je ranije bombardovan i konvoj s proiranskim militantima, kao što su s neba skinuta i dva drona iranske proizvodnje.

Motiv Iranaca se čini jasnim: osloboditi što je moguće veći deo Sirije od snaga koje nisu pod kontrolom njih i njihovog štićenika Asada, te raščistiti sirijski deo koridora koji od Irana preko Iraka i Libana, dve zemlje koje su takođe pod velikim iranskim uticajem, vodi do Mediterana. Kao upozorenje za one koji ih u tom ometaju na istoku Sirije shvaćeno je i to što su Iranci sa svog tla ispalili rakete na tabore ID u toj zoni.

Dalji ruski postupci su upitniji. Njihova baza na Sredozemlju je već osigurana pobedom na zapadu Sirije i učvršćivanjem Asadovog režima u toj oblasti. Ipak, u zaleđu ostaju mnoge neprijateljske grupe da prete slabim Asadovim jedinicama.

Ruska opomena Amerikancima – da će njihove avione koji zađu preduboko na zapad tretirati kao moguće mete – možda je bila samo retorika, kao i manevar ruskog aviona koji je zatim proleteo tik pored američke špijunske letelice. Ali, tu je i izveštaj saudijskog lista „Ašark el Avsat” da Rusija navodno uspostavlja vojnu bazu nedaleko od one na jugu Sirije gde su i Amerikanci. Ako je to istina, možda se Kremlj sprema da podrži Asada i Irance u trci za istočnim teritorijama na nivou većem od onog simboličnog, na kojem je i to što su s ruskih brodova na Mediteranu pre nekoliko dana, kako je javio RT, gađani položaji ID blizu Hame. Nju je, naime, potom posetio Asad, što je, otkako je počeo rat, bio jedan od njegovih retkih odlazaka istočno od Damaska. U tom kontekstu još je značajnije to što je američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama Niki Hejli upozorila i Rusiju i Iran da će na njima takođe biti krivica ako Asad ponovo bude izveo napad hemijskim oružjem, što je sirijski režim demantovao da mu je uopšte namera.

Pitanje je i koliko su daleko Amerikanci spremni da idu u Siriji, gde nikad nisu imali više svojih vojnika, čiji je tačan broj nepoznat. Njihovi štićenici su prvi stigli do „prestonice” ID, grada Rake, i, po svemu sudeći, ubrzo će ga staviti pod svoju kontrolu. Ali, s juga Asad i njegovi saveznici nastoje da im odseku put ka Deir ez Zoru kako ne bi pojačali tamošnje proameričke pobunjenike. Oko tog grada, uskoro poslednjeg velikog sirijskog uporišta ID, središta naftom najbogatije oblasti u zemlji, grupiše se mnogo suparničkih snaga. U gotovo neminovnom sukobu između njih, ID će još biti i najmanje važan akter.