Kosibaša na naftu, a kosač bez kose

Bilo je ranije i rada i druženja, po tridesetak kosača je kosilo jednu livadu. I, kreće priča o tome, prilikom naše iznenadne posete ovom kraju. Miloje Matović iz Brezove, koji je kosu ostavio kada se doselio u ravničarsko Konarevo i uhvatio volana, ponosno kaže da je nekada bio najmlađi kosibaša.

– Biti kosibaša bila je čast, a najveća sramota ako te neko od kosača zaobiđe i preuzme ulogu predvodnika. Zato moraš kositi najbolje i najbrže, a kad se posao završi ti počasno sedaš u vrh stola zarad večere, ako uopšte možeš da večeraš. Jer, dešavalo se da i kosibašu umor savlada, pa mu ni jelo ne prija, bude samo sna željan. A, nema te snage koju loše otkovana kosa ne može da iscrpi. Ja sam dobro znao, od dede sam naučio, da kosu odlično otkivam da, obično „silverka”, kosi kao da brije – objašnjava Matović.

Inače, jedan kosač je mogao da pokosi dvadesetak ari, a radilo se na livadama u ovom studeničkom kraju preko celog leta. Nijedan kutak nije ostajao nepokošen i bilo je kosača koji su svakodnevno kosili i to po dva meseca. Sada je kosibaša kosačica na motorni pogon, obično troši naftu a kosač samo drži za ručice i upravlja koseći dnevno kao nekada petorica. Posle retko ko seno sakuplja u stogove, već se mašinski pakuje u bale. Posao, dakle, ide brže i samo vremenske prilike kosidbu mogu da oduže.

Zašto je onda više od polovine nekadašnjih livada u parlogu? Razlog je jednostavan – u selima nema ni ljudi ni stoke.

A, baš je područje grada Kraljeva pogodno za stočarstvo. Prostire se na 1.530 kvadratnih kilometara, 26 odsto su pašnjaci i 23 odsto livade. Međutim, prema popisu iz 2002. godine ovde se uzgajalo oko 21.000 krupne stoke. I, taj broj je značio drastičan pad u odnosu na ranija vremena, ali se takav trend nastavio i narednih godina pa je, takoreći, oko hiljadu grla godišnje bilo manje. Zato je mnogo nekošenih livada i opustelih pašnjaka naročito na visoravni Rudno, u studeničkom kraju pa čak i u pomoravskim selima. Vlasnici livada već godinama nude travu besplatno onome ko hoće da je pokosi, ali je i takva potražnja sve manja. Jer, stočari tvrde da je, recimo, i na području pomoravskih sela, poput Trgovišta, Popovića, Oplanića i Sirče više od stotinu praznih štala a kamoli u planinskim krajevima.

Bilo je istina ovde povremenih podsticaja stočarstva i grada, podelom rasnih junica, godišnjim izdvajanjem novca iz budžeta namenjenog vlasnicima farmi ali to, tvrde stočari, mora biti stalno i najbolje posredstvom zadruga što je davno provereno kao uspešan način brige o stočarstvu i drugim granama poljoprivrede.