Za Sergeja Kisljaka više nema mesta u Vašingtonu

Kisljak je postao najpoznatiji strani diplomata u Americi kada se saznalo da se više Trampovih najbližih saradnika sastajalo sa njim daleko od očiju javnosti za vreme i neposredno posle predsedničkih izbora.

Susret s njim koštao je karijere Majkla Flina, prvog Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost. Flin je podneo ostavku kada je u medije dospela informacija da je sa Kisljakom tajno pregovarao o ukidanju sankcija koje je Barak Obama uveo Rusiji zbog aneksije Krima. I ministru pravde Džefu Sešonsu je zbog pića koje je popio sa Kisljakom ispostavljen politički račun. Bio je prinuđen da se izuzme iz slučaja ruskog mešanja u američke izbore pa je od nekoga ko je trebalo da nadgleda istragu postao predmet iste. Sa Kisljakom se u potaji sastajao i predsednikov zet Džared Kušner koji je sa ruskim diplomatom pokušavao da ugovori tajni kanal komunikacije između Trampovih saradnika i Kremlja. Sva trojica, Flin, Sešons i Kušner, predmet su istrage koju vode Kongres, FBI i specijalni tužilac pokušavajući da utvrde da li je predsednikov najbliži krug bio u dosluhu sa Moskvom tokom prošlogodišnjih hakerskih napada na Demokratsku stranku i tim Hilari Klinton.

Iako se, kako je preneo „Gardijan”, u Vašingtonu uveliko pripremaju za Kisljakov odlazak – privredna komora je već zakazala oproštajnu večeru – Moskva nije potvrdila smenu u ambasadi. Glasnogovornica Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je na „Fejsbuku” napisala da Vladimir Putin određuje da li će Kisljak biti povučen i da će, ako do toga dođe, proći meseci pre imenovanja novog ambasadora.

To nikoga ne bi iznenadilo ne zato što je Kisljak u SAD već devet godina, već zato što mu je u poslednjih nekoliko meseci onemogućeno da radi svoj posao. Prema oceni „Njuzvika”, on je postao „najradioaktivniji čovek u Vašingtonu” sa kojim mnogi američki zvaničnici više ne smeju da se sastanu plašeći se skandala i istrage. Sve američke obaveštajne službe tvrde da je Kremlj prošlog leta naredio sajber-udare usmerene protiv Hilari Klinton koja je imala brojne nesuglasice sa Vladimirom Putinom. Kisljak je centralna ličnost istraga koje se vode protiv Trampovih saradnika i u toj atmosferi mu je veoma teško da obavlja dužnost koja se očekuje od ambasadora i olakša dugo očekivano otopljavanje odnosa.

Informativni sajt „Voks” piše da su Rusi postali žrtve sopstvenog uspeha – Tramp je postao šef Bele kuće, što su i hteli, ali je novi predsednik, zbog stalnog prisustva ruske afere u javnosti, nemoćan da obnovi veze između njihovih zemalja. Iako je republikanac ponavljao da želi da popravi ono što su Obama i Hilari Klinton pokvarili, rusko-američki odnosi su postali još gori otkako je on došao na vlast. Sankcije su ostale i teško da će predsednik moći da ih ukine a da ga odmah ne optuže da vraća dug Putinu i podriva nacionalne interese. Bela kuća je vojsci dala skoro odrešene ruke da samostalno donosi odluke o ratovima u Siriji, Iraku i Avganistanu, što takođe ne sluti na detant jer ministar odbrane Džejms Matis ne deli predsednikov entuzijazam za otopljavanjem odnosa.

Pentagon je u aprilu poslao 900 vojnika na poljsku granicu sa Rusijom. Trampova administracija je uradila i ono što Obamina nije nikada – direktno je napala ruskog saveznika, sirijskog predsednika Bašara el Asada. SAD su prvo u aprilu bombardovale Asadovu vazduhoplovnu bazu, a onda su pre nekoliko dana oborile i sirijski ratni avion.

Kako je na to reagovala Moskva? Zapretila je da će američke vojne avione u Siriji zapadno od Eufrata smatrati legitimnom metom i da će zatvoriti komunikacioni kanal između SAD i Rusije koji  služi da izbegnu direktne sukobe svojih armija.