Dela Vasilija Mokranjca na BELEF-u

Umetnik Vladimir Gligorić priredio je klavirski resital u okviru BELEF-a u Svečanoj sali Skupštine grada. Na repertoaru su bila dela Vasilija Mokranjca (1923–1984). Program je počeo kompozicijom „Menuet” koja je napisana 1944. godine. Ovo delo otkriva Vasilija kao nadarenog mladog autora, ali u njemu još nije pokazao lični stil, pa je pisano u duhu francuskih kompozitora Ravela i Debisija. Pedesetih godina 20. veka Mokranjac se gotovo u potpunosti posvećuje pisanju za klavir solo, pa su tada i nastale klavirske zbirke „Sedam etida” i „Šest igara”, kao i svita „Fragmenti”, koje je publika imala priliku da čuje sinoć. Smatra se da je uzore za ovu svitu Vasilije našao u poznatoj zbirci Marka Tajčevića „Sedam balkanskih igara”, dok je u „Etidi br. 4” iz zbirke „Sedam etida” kao glavnu temu koristio citate pesme „Moj se dragi na put sprema” iz „Rukoveti” Stevana Mokranjca.

Posetioci su čuli i meditativne komade „Pet preludijuma” iz 1957. godine, koji su obogaćeni elementima džeza i bluza, dok je „Preludijum” iz 1984. poslednje delo Vasilija Mokranjca za klavir. U njemu su prijatne harmonije. Svita „Odjeci” koja se takođe sinoć čula, smatra se najznačajnijom klavirskom kompozicijom u srpskoj muzici, a premijerno ju je izveo pijanista Dejan Trbojević, kome je delo posvećeno, na BEMUS-u 1973. godine. Iste godine Mokranjac je komponovao i „Intime”, svitu – poemu koju je takođe sinoć čula odabrana publika. Počinje lirski, intimno, meditativno, a razvijajući se postepeno gubi lirsku crtu i prerasta u muziku izuzetne napetosti. Prepoznaju se srednjovekovne melodije i gregorijansko pevanje.

Vladimir Gligorić doktorirao je na Fakultetu muzičke umetnosti. Nastupa kao solista u Srbiji i inostranstvu. Dobitnik je prestižnih priznanja. Istražuje stvaralaštvo savremenih kompozitora. Snimio je kompakt disk sa klavirskim delima naših autora. Samostalni je umetnički saradnik na FMU-u.

Vasilije Mokranjac jedan je od najznačajnijih srpskih kompozitora. Radio je kao profesor kompozicije na Muzičkoj akademiji u Beogradu i bio redovni član SANU. Ostvario je zapažene rezultate na polju simfonijske i filmske muzike, a svakako je najznačajniji naš kompozitor koji je pisao dela za klavir.