Дела Василија Мокрањца на БЕЛЕФ-у

Уметник Владимир Глигорић приредио је клавирски реситал у оквиру БЕЛЕФ-а у Свечаној сали Скупштине града. На репертоару су била дела Василија Мокрањца (1923–1984). Програм је почео композицијом „Менует” која је написана 1944. године. Ово дело открива Василија као надареног младог аутора, али у њему још није показао лични стил, па је писано у духу француских композитора Равела и Дебисија. Педесетих година 20. века Мокрањац се готово у потпуности посвећује писању за клавир соло, па су тада и настале клавирске збирке „Седам етида” и „Шест игара”, као и свита „Фрагменти”, које је публика имала прилику да чује синоћ. Сматра се да је узоре за ову свиту Василије нашао у познатој збирци Марка Тајчевића „Седам балканских игара”, док је у „Етиди бр. 4” из збирке „Седам етида” као главну тему користио цитате песме „Мој се драги на пут спрема” из „Руковети” Стевана Мокрањца.

Посетиоци су чули и медитативне комаде „Пет прелудијума” из 1957. године, који су обогаћени елементима џеза и блуза, док је „Прелудијум” из 1984. последње дело Василија Мокрањца за клавир. У њему су пријатне хармоније. Свита „Одјеци” која се такође синоћ чула, сматра се најзначајнијом клавирском композицијом у српској музици, а премијерно ју је извео пијаниста Дејан Трбојевић, коме је дело посвећено, на БЕМУС-у 1973. године. Исте године Мокрањац је компоновао и „Интиме”, свиту – поему коју је такође синоћ чула одабрана публика. Почиње лирски, интимно, медитативно, а развијајући се постепено губи лирску црту и прераста у музику изузетне напетости. Препознају се средњовековне мелодије и грегоријанско певање.

Владимир Глигорић докторирао је на Факултету музичке уметности. Наступа као солиста у Србији и иностранству. Добитник је престижних признања. Истражује стваралаштво савремених композитора. Снимио је компакт диск са клавирским делима наших аутора. Самостални је уметнички сарадник на ФМУ-у.

Василије Мокрањац један је од најзначајнијих српских композитора. Радио је као професор композиције на Музичкој академији у Београду и био редовни члан САНУ. Остварио је запажене резултате на пољу симфонијске и филмске музике, а свакако је најзначајнији наш композитор који је писао дела за клавир.