Kancelarka ojačava front prema Trampu

Prema njenim rečima, svetska trgovina nije igra u kojoj jedni gube a drugi dobijaju, pa se ona zalaže da se uspostavi trgovinski sistem zasnovan na pravilima tako da svi imaju koristi.

„Moja vizija globalizacije jeste da nam je u globalnom i međusobno povezanom svetu potreban trgovinski sistem zasnovan na pravilima tako da sve strane mogu da pobede”, istakla je ona.

Samit G-20 okuplja lidere najvećih svetskih privreda, koje predstavljaju 85 odsto ukupnog svetskog bruto domaćeg proizvoda. Članice ovog foruma su SAD, Kina, Japan, Indija Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Rusija, Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Indonezija, Italija, Meksiko, Južna Afrika, Južna Koreja, Turska, kao i Evropska unija kao dvadeseti član.

Iako će očekivani prvi susret Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina na marginama samita biti sasvim sigurno udarna vest iz Hamburga, mnogo neizvesnije je kakva će biti rasprava „dvadesetorice” o ključnim temama Merkelove, to jest da li će susret na obali Elbe samo pojačati izolaciju SAD ili će doći do „pucanja šavova” i u ostatku G-20.

Kako bi umanjila nejednakosti, Merkelova je posetila Argentinu i Meksiko, ugostila premijera Indije i Kine, a u četvrtak i sve evropske predstavnike u G-20 plus, premijerku Norveške, koja nije članica EU niti G-20 ali spada u najrazvijenije svetske privrede. Sastanku sa Merkelovom prisustvovali su predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, predsednik Francuske Emanuel Makron i premijer Britanije Tereza Mej, Španije Marijano Rahoj, Holandije Mark Rute, Italije Paolo Đentiloni i Norveške Erna Solberg.

Osim što ih je obavestila o temama sa namerom da ih prodiskutuju, Merkelova je zapravo nastojala da ojača evropsko saglasje o primeni Pariskog klimatskog sporazuma i stavove o slobodnoj trgovini, što su glavne tačne spoticanja u odnosima sa Trampovom Amerikom. Iako Merkelova nastoji da joj Kina i Indija, kao države koje su uz SAD najveći zagađivači planete, budu partneri za realizaciju borbe protiv klimatskih promena, na sastanku Evropljani su razrađivali zajedničku strategiju i za otvorena pitanja sa Kinom, poput prevelike kineske proizvodnje čelika po nerealno niskim cenama.

Uoči sastanka, Merkelova je u govoru u Bundestagu istakla da je EU „odlučnija nego ikad” da uspešno sprovede Pariski klimatski sporazum, dodajući da je taj dogovor „nezamenljiv” i da se o njemu „ne može pregovarati”.

„Od američkog povlačenja (iz sporazuma), mi smo posvećeniji nego ikad da postignemo uspeh s tim”, rekla je Merkelova, dodajući da „ne možemo da čekamo da i poslednji čovek na planeti poveruje u naučne dokaze o klimatskim promenama”.

U ovom govoru koji se tumači kao još jedan jasan znak upozorenja Trampu protiv njegovih stavova o svetskoj trgovini i klimi, ona je istakla da će na samitu G-20 nastojati da daju „jasan signal za otvorena tržišta”.

„Oni koji misle da problemi ovog sveta mogu biti rešeni izolacionizmom ili protekcionizmom, strašno greše”, istakla je ona, dodajući da i u Nemačkoj ima glasova protiv globalizacije i sporazuma o slobodnoj trgovini, ali da „protekcionizam nije rešenje”, već da je od vitalnog značaja međunarodna saradnja. „Neophodan nam je G-20 više nego ikad. Možemo da stvari rešavamo brže i efikasnije nego što bi ti bilo moguće pojedinačnim nacijama.”

U izazovnoj diplomatskoj mešavini trgovinsko-ekoloških interesa, na samitu će se naći i političke teme, poput rata u Siriji, sukoba u Ukrajini i tenzije zbog arapske izolacije Katara, koji su potencijalne „mine” u razgovorima sa Putinom, turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i saudijskim kraljem Salmanom. Osim toga, Merkelova će nastojati da jedna od glavnih tema bude i Afrika, zbog bojazni da će, uz dugoročne demografske trendove a pod uticajem klimatskih promena, siromaštva i gladi, više od 100 miliona ljudi iz Afrike hteti da izbegne u Evropu. Zbog toga kancelarka želi da borbom protiv siromaštva u Africi zaustavi masovne migracije ka Evropi.

Nemci neće da Erdogan šeta Hamburgom

Frankfurt – Premda su nemački organizatori samita G-20 savetovali turskom predsedniku da se ne šeta po Hamburgu van protokola kao i da ne traži dozvolu da se obrati turskim državljanima koji žive u Nemačkoj, Redžep Tajip Erdogan je zvanično podneo zahtev nemačkim vlastima da održi politički skup. Prema rečima nemačkog šefa diplomatije Zigmara Gabrijela, ne bi bilo prikladno da se predsednik Turske javno pojavljuje van samita i „nije dobra ideja” da održi politički skup, imajući u vidu trenutnu „političku klimu” između Nemačke i Turske. Ubrzo je stigla i zvanična odluka nemačke vlade da se Erdoganu ne odobrava skup u Nemačkoj.

Kako je saznao dnevnik „Velt”, nemačke vlasti su tražile i da Erdogan ne dovodi u Hamburg telohranitelje koji su prošlog meseca navodno učestvovali u batinanju pristalice jedne kurdske grupa koja je protestovala u toku Erdoganove posete Vašingtonu. Budući da će Hamburg ionako biti mesto sukoba policije i levičarskih demonstranata, nemačke vlasti strahuju da bi Erdoganovi potezi mogli da dovedu do dodatnih incidenata.