Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Канцеларка ојачава фронт према Трампу

Ангела Меркел окупила европске чланице Г-20 како би усагласили заједничку стратегију као одговор политици америчког председника према трговини и климатским променама
Канцеларка ојачава фронт према Трампу
Канцеларка дочекује европске колеге: први улазе норвешка премијерка и француски председник (Фото Ројтерс/Маркус Шрајбер)

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Борба против климатских промена, слободна трговина и масовне миграције биће кључне теме на којима ће немачка канцеларка Ангела Меркел као домаћица скупа инсистирати на самиту Групе 20 индустријски најразвијенијих држава, који се 7. и 8. јула одржава у њеном родном Хамбургу.

Будући да би због ових тема могла да уђе у отворени сукоб са председником САД Доналдом Трампом, Меркелова настоји минулих дана да даје изјаве које одишу помирљивим тоном, док уједно ојачава фронт против његове политике.

Према њеним речима, светска трговина није игра у којој једни губе а други добијају, па се она залаже да се успостави трговински систем заснован на правилима тако да сви имају користи.

„Моја визија глобализације јесте да нам је у глобалном и међусобно повезаном свету потребан трговински систем заснован на правилима тако да све стране могу да победе”, истакла је она.

Самит Г-20 окупља лидере највећих светских привреда, које представљају 85 одсто укупног светског бруто домаћег производа. Чланице овог форума су САД, Кина, Јапан, Индија Немачка, Француска, Велика Британија, Русија, Аргентина, Аустралија, Бразил, Канада, Индонезија, Италија, Мексико, Јужна Африка, Јужна Кореја, Турска, као и Европска унија као двадесети члан.

Иако ће очекивани први сусрет Трампа и руског председника Владимира Путина на маргинама самита бити сасвим сигурно ударна вест из Хамбурга, много неизвесније је каква ће бити расправа „двадесеторице” о кључним темама Меркелове, то јест да ли ће сусрет на обали Елбе само појачати изолацију САД или ће доћи до „пуцања шавова” и у остатку Г-20.

Како би умањила неједнакости, Меркелова је посетила Аргентину и Мексико, угостила премијера Индије и Кине, а у четвртак и све европске представнике у Г-20 плус, премијерку Норвешке, која није чланица ЕУ нити Г-20 али спада у најразвијеније светске привреде. Састанку са Меркеловом присуствовали су председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, председник Европског савета Доналд Туск, председник Француске Емануел Макрон и премијер Британије Тереза Меј, Шпаније Маријано Рахој, Холандије Марк Руте, Италије Паоло Ђентилони и Норвешке Ерна Солберг.

Осим што их је обавестила о темама са намером да их продискутују, Меркелова је заправо настојала да ојача европско сагласје о примени Париског климатског споразума и ставове о слободној трговини, што су главне тачне спотицања у односима са Трамповом Америком. Иако Меркелова настоји да јој Кина и Индија, као државе које су уз САД највећи загађивачи планете, буду партнери за реализацију борбе против климатских промена, на састанку Европљани су разрађивали заједничку стратегију и за отворена питања са Кином, попут превелике кинеске производње челика по нереално ниским ценама.

Уочи састанка, Меркелова је у говору у Бундестагу истакла да је ЕУ „одлучнија него икад” да успешно спроведе Париски климатски споразум, додајући да је тај договор „незаменљив” и да се о њему „не може преговарати”.

„Од америчког повлачења (из споразума), ми смо посвећенији него икад да постигнемо успех с тим”, рекла је Меркелова, додајући да „не можемо да чекамо да и последњи човек на планети поверује у научне доказе о климатским променама”.

У овом говору који се тумачи као још један јасан знак упозорења Трампу против његових ставова о светској трговини и клими, она је истакла да ће на самиту Г-20 настојати да дају „јасан сигнал за отворена тржишта”.

„Они који мисле да проблеми овог света могу бити решени изолационизмом или протекционизмом, страшно греше”, истакла је она, додајући да и у Немачкој има гласова против глобализације и споразума о слободној трговини, али да „протекционизам није решење”, већ да је од виталног значаја међународна сарадња. „Неопходан нам је Г-20 више него икад. Можемо да ствари решавамо брже и ефикасније него што би ти било могуће појединачним нацијама.”

У изазовној дипломатској мешавини трговинско-еколошких интереса, на самиту ће се наћи и политичке теме, попут рата у Сирији, сукоба у Украјини и тензије због арапске изолације Катара, који су потенцијалне „мине” у разговорима са Путином, турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом и саудијским краљем Салманом. Осим тога, Меркелова ће настојати да једна од главних тема буде и Африка, због бојазни да ће, уз дугорочне демографске трендове а под утицајем климатских промена, сиромаштва и глади, више од 100 милиона људи из Африке хтети да избегне у Европу. Због тога канцеларка жели да борбом против сиромаштва у Африци заустави масовне миграције ка Европи.

Немци неће да Ердоган шета Хамбургом

Франкфурт – Премда су немачки организатори самита Г-20 саветовали турском председнику да се не шета по Хамбургу ван протокола као и да не тражи дозволу да се обрати турским држављанима који живе у Немачкој, Реџеп Тајип Ердоган је званично поднео захтев немачким властима да одржи политички скуп. Према речима немачког шефа дипломатије Зигмара Габријела, не би било прикладно да се председник Турске јавно појављује ван самита и „није добра идеја” да одржи политички скуп, имајући у виду тренутну „политичку климу” између Немачке и Турске. Убрзо је стигла и званична одлука немачке владе да се Ердогану не одобрава скуп у Немачкој.

Како је сазнао дневник „Велт”, немачке власти су тражиле и да Ердоган не доводи у Хамбург телохранитеље који су прошлог месеца наводно учествовали у батинању присталице једне курдске група која је протестовала у току Ердоганове посете Вашингтону. Будући да ће Хамбург ионако бити место сукоба полиције и левичарских демонстраната, немачке власти страхују да би Ердоганови потези могли да доведу до додатних инцидената.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Вујица
Прочитах овај чланак и сазнадох нешто што ме чуди,Поред Немачке.Енглеске,Француске (Русију нерачунам)Меркелова позва и ЕУ као појачање овим трима земљама.Фали само још да је позвала НАТО односно Столтенберга као главног у њему,који и данас у Политици својом изјавом показује своју глад за рат са Русијом.Незнам дали ико нормалан види да Руси спремају неки напад на суседе!!??
Sasa Trajkovic
EU nije drzava u pravom smislu te reci nije ni konfederacija drzava iko ima jedinstvenu monetu, E. Banku i teritoriju slobodan tranzit ljudi i roba unutar unije... ona je i nastala i ostala kao ideja o proklamovanom drustvu istih drustvenih vrednosti, ta ideja se sa kulturoloskog prenela na politicku ravan i ekonomiju ... nedostaje vojska. Ali sta je EU danas skupa drzava nefunkcionalana i NE ujednacena , koju svojim uticajem iznutra razbiaju istocni blok pod uticajem SAD a i strahom od Rusije i centar Freancusko Nemacka osovina... problem EU je odsutvo kohezije odsustvo zajednicke ideje i vizije vec podstaknuto ekonomskom pa onda i politickom krizom svako vuce na svoju stranu prateci svoje ali i tudje interese unutar unije. Spora i preglomazna administracija, bez zajednicke vojske i policije veoma ranjiva od terorista i ilegalnih migranta koji sa sobom donose i neku drugu kulturu i neke druge civilizacijske vrednosti blize Islamu sve su to razlozi za dalju dezintegraciju EU.
Petar Amer
Veoma lici na SFRJ koja je kao nominalno imala vojsku pa joj ni to nije pomoglo. A sto se klimatskih promena tice, pa klima se stalno menjala, bili tu ljudi ili ne.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.