Na užarenom beogradskom asfaltu

Nedaleko od njih, majstor upravlja mašinom za bušenje asfalta i rukom briše graške znoja s čela. Njegove kolege u fluorescentnim prslucima i zarumenelih lica pripomažu. Nema one galame i dovikivanja uobičajenih za gradilišta. Vrućina ih je iscrpla, pa štede snagu i ne pričaju previše. Tišinu kvari samo brektanje mašina koje ječe kao da su na ivici pregrevanja, brundanje automobila i pokoja sirena nekog vozača nervoznog zbog gužve na putu.

– Zvezda upekla, ali posao ne prestaje. Najteže nam pada nošenje zaštitne opreme. Usija se glava ispod šlema, ali šta da se radi kad se tako mora – kaže nam jedan od radnika.

Njemu i njegovim kolegama dosta problema pravio je i jak, topao vetar koji se juče nadvio nad prestonicom. Kovitlao je i u oči im bacao prašinu, gomile šljunka i lišća. Iste nevolje mučile su jednu devojku koja je radila anketu u blizini autobuskog stajališta.

– Nosila sam sočiva i zbog ove prljavštine su mi se zacrvenele oči, pa sad moram da se zaštitim naočarima – objašnjava ona.

Najbolji prijatelji radnicima koji obnavljaju Bulevar oslobođenja i juče su bile flašice vode i limenke osvežavajućih pića. Dragocena tečnost na vrućini nije mogla dugo ostati hladna, pa su zato u pomoć neimarima priskakale pojedine prodavačice sladoleda koje su njihove bočice odlagale u frižidere kako bi među ledenim poslasticama zadržale svežinu. Zvanično izmerena temperatura bila je oko 36 stepeni, ali subjektivni osećaj i termometri u automobilima i vozila gradskog prevoza svedočili su da je na suncu i vrelom asfaltu više od 40 stepeni. Vetar kao da je izduvao svu vlagu iz vazduha, pa čak ni u hladu nije bilo mnogo prijatnije.

– Najviše se kupuju voda i osvežavajuća pića. Naravno, sad i sladoledi začas odu – kaže prodavačica sa trafike na Slaviji. Njene kolege, trgovci sa gradskih kioska brze hrane, ističu da preko dana nemaju mnogo gužve jer na ovakvoj vrelini svi se opredeljuju za laganiju hranu. Istinskih gurmana ipak ima i roštilj stalno radi, te je, pričaju radnice, njima vruće, pa vruće, bez obzira na to koja je temperatura napolju.

– Sreća pa su postavili cisterne za vodu. Prvo sam se rashladila kod Slavije pa na Trgu Nikole Pašića. Neizdrživo je kako god okreneš. I kad si na ulici, i kad uđeš u neklimatizovan prevoz, a bogami i kad stigneš u stan. Ventilator već dva dana non-stop radi. Ne smem ni da zamislim šta će biti u julu, ili u avgustu. Ovo je bukvalno samo zagrevanje pred pakao – kaže Beograđanka Violeta Mlađenović.

Kod fontane na Trgu Nikole Pašića nije bilo mnogo ljudi. Šetači su prolazili što bliže mlazevima kako bi ih rashladile sitne čestice vode koje su se razletale okolo. Dok su na ulazu u obližnju Skupštinu grada stajali odbornici u odelima strogog kroja sa neizbežnim kravatama, ne pokazujući da im je imalo vruće, jedan golub nije više mogao da izdrži i sleteo je u vodu. Kada se osvežila, ptica je prhnula u visinu.

U parku kod Starog dvora odmarali su se radnici „Zelenila”, a nedaleko odatle, kod fontane pored Predsedništva bosonogi dečak trčkarao je tamo-amo od vode do oca koji je dremao na klupici. Jedna devojaka koja je tuda prolazila zahvatila je rukom nekoliko kapi i iz šale poprskala drugaricu, koja se stresla od iznenadnog dodira hladne tečnosti. Nasmejale su se i produžile dalje.

– Nadam se da će ovaj vetar izduvati i neki kišni oblak da nas rashladi, inače ću vikend provesti zatvoren u kući, sa uključenom klimom. Jedva čekam da odem na odmor i pobegnem sa vrelog asfalta. Biti Beograđanin najteže je leti – žali se uz osmeh Stefan Marković.