На ужареном београдском асфалту

Недалеко од њих, мајстор управља машином за бушење асфалта и руком брише грашке зноја с чела. Његове колеге у флуоресцентним прслуцима и заруменелих лица припомажу. Нема оне галаме и довикивања уобичајених за градилишта. Врућина их је исцрпла, па штеде снагу и не причају превише. Тишину квари само бректање машина које јече као да су на ивици прегревања, брундање аутомобила и покоја сирена неког возача нервозног због гужве на путу.

– Звезда упекла, али посао не престаје. Најтеже нам пада ношење заштитне опреме. Усија се глава испод шлема, али шта да се ради кад се тако мора – каже нам један од радника.

Њему и његовим колегама доста проблема правио је и јак, топао ветар који се јуче надвио над престоницом. Ковитлао је и у очи им бацао прашину, гомиле шљунка и лишћа. Исте невоље мучиле су једну девојку која је радила анкету у близини аутобуског стајалишта.

– Носила сам сочива и због ове прљавштине су ми се зацрвенеле очи, па сад морам да се заштитим наочарима – објашњава она.

Најбољи пријатељи радницима који обнављају Булевар ослобођења и јуче су биле флашице воде и лименке освежавајућих пића. Драгоцена течност на врућини није могла дуго остати хладна, па су зато у помоћ неимарима прискакале поједине продавачице сладоледа које су њихове бочице одлагале у фрижидере како би међу леденим посластицама задржале свежину. Званично измерена температура била је око 36 степени, али субјективни осећај и термометри у аутомобилима и возила градског превоза сведочили су да је на сунцу и врелом асфалту више од 40 степени. Ветар као да је издувао сву влагу из ваздуха, па чак ни у хладу није било много пријатније.

– Највише се купују вода и освежавајућа пића. Наравно, сад и сладоледи зачас оду – каже продавачица са трафике на Славији. Њене колеге, трговци са градских киоска брзе хране, истичу да преко дана немају много гужве јер на оваквој врелини сви се опредељују за лаганију храну. Истинских гурмана ипак има и роштиљ стално ради, те је, причају раднице, њима вруће, па вруће, без обзира на то која је температура напољу.

– Срећа па су поставили цистерне за воду. Прво сам се расхладила код Славије па на Тргу Николе Пашића. Неиздрживо је како год окренеш. И кад си на улици, и кад уђеш у неклиматизован превоз, а богами и кад стигнеш у стан. Вентилатор већ два дана нон-стоп ради. Не смем ни да замислим шта ће бити у јулу, или у августу. Ово је буквално само загревање пред пакао – каже Београђанка Виолета Млађеновић.

Код фонтане на Тргу Николе Пашића није било много људи. Шетачи су пролазили што ближе млазевима како би их расхладиле ситне честице воде које су се разлетале около. Док су на улазу у оближњу Скупштину града стајали одборници у оделима строгог кроја са неизбежним краватама, не показујући да им је имало вруће, један голуб није више могао да издржи и слетео је у воду. Када се освежила, птица је прхнула у висину.

У парку код Старог двора одмарали су се радници „Зеленила”, а недалеко одатле, код фонтане поред Председништва босоноги дечак трчкарао је тамо-амо од воде до оца који је дремао на клупици. Једна девојака која је туда пролазила захватила је руком неколико капи и из шале попрскала другарицу, која се стресла од изненадног додира хладне течности. Насмејале су се и продужиле даље.

– Надам се да ће овај ветар издувати и неки кишни облак да нас расхлади, иначе ћу викенд провести затворен у кући, са укљученом климом. Једва чекам да одем на одмор и побегнем са врелог асфалта. Бити Београђанин најтеже је лети – жали се уз осмех Стефан Марковић.