EU integracije pod jednom kapom

Kad je reč o sektorima koji se u drugim ministarstvima takođe bave evropskim poslovima, naročito na usklađivanju domaćih propisa sa evropskim, te jedinice će, kako saznajemo iz upućenih krugova u vladi, ostati tamo gde jesu.

Da sa osnivanjem novog resora suštinski neće biti velike promene potvrdila je i Joksimovićeva. Ona je objasnila da Kancelarija „postaje nukleus novog ministarstva”, a „pregovarački tim je koordiniran unutar ministarstva uz sve njegove postojeće strukture, uključujući i radne grupe”. Mada je predlog o formiranju Ministarstva za evrointegracije izazvao žestoku polemiku u parlamentu, ipak odluka o njegovom osnivanju, zbog sve obimnijeg posla koji Srbija ima sa EU, otvarajući jedno po jedno poglavlje, ne predstavlja iznenađenje.

Ne samo da je reč o rešenju koje je primenjivano u mnogim zemljama kada su se one pridruživale EU, već se ovde već punih deset godina, s vremena na vreme, poteže priča o potrebi uspostavljanja tog resora. Ideja o osnivanju posebnog ministarstva za evropske poslove pojavljivala se u našoj javnosti i 2007. i 2013, ali i prošle godine, uz stavove stručnjaka za ovu oblast da bi bolje bilo kada bi, umesto dosadašnjeg sistema organizovanja, koji podrazumeva postojanje ministra, Kancelarije i tima za pregovore, jedna osoba – politički i tehnički – koordinisala proces pristupanja EU.

U septembru prošle godine opet je plasirana nezvanična informacija da će jedan od noviteta u vladi biti i ministarstvo za EU, sa Joksimovićevom na čelu. Ali, to se nije obistinilo. O mogućnosti formiranja posebnog vladinog evroresora prvi put se, zapravo, čulo još početkom 2007, kada se govorilo da bi tadašnja Kancelarija za pridruživanje EU mogla da „preraste” u ministarstvo, a da njena tadašnja šefica Tanja Miščević bude ministarka. To što takvo rešenje nije usvojeno, objašnjavano je potom od strane analitičara političkim interesima stranaka na vlasti.

I u leto 2013. godine pisano je da se Srpska napredna stranka zalaže za formiranje ministarstva, a kao jedan od najozbiljnijih kandidata za ministarsku funkciju pominjana je upravo Miščevićeva, ali i Nikola Selaković, tadašnji ministar pravde. Istovremeno, podsetimo i da je, kad god se izlazilo sa idejom o novoj organizaciji u ovoj oblasti, isticano da je rad Kancelarije – čije će zaposlene, prema novousvojenom Zakonu o ministarstvima, zapravo preuzeti novoosnovano ministarstvo – pohvaljivan u svim godišnjim izveštajima Evropske komisije. Buduće ministarstvo preuzeće i ljude iz Kabineta ministra bez portfelja, kao i one koji rade u Generalnom sekretarijatu vlade za potrebe pregovaračkog tima sa EU.

U praksi zemalja koje su se pridruživale Uniji zabeležena su, inače, tri modela organizacije evropskih poslova: prvo, Kancelarija i član vlade za evropske poslove (takvo rešenje je primenjivano, recimo, ne samo kod nas, već i u Estoniji), zatim, posebno ministarstvo (kakvo će ubuduće ovde postojati, a imale su ga i Bugarska i Rumunija), ali i da evropske integracije budu smeštene u ministarstvu u kojem su i drugi srodni poslovi, najčešće spoljni (kao što je to slučaj u Hrvatskoj i u Crnoj Gori).

Da je velika većina država kandidata u situaciji kad je napredovala ka EU uvodila ministarstvo za evropske integracije naglasila je i Joksimovićeva, ocenjujući da se to pokazalo kao veoma dobra praksa. Istakavši da poslovi definišu strukture, ona je, takođe, navela i da je prevashodni razlog za osnivanje ministarstva faza razgovora u kojima se Srbija sada nalazi sa EU.

„Nije to pitanje ličnih ambicija da li ćete biti ministar ili potpredsednik vlade. Ali ako ste privrženi evropskim integracijama, a mi to jesmo, onda uvodite stalnu strukturu, koja donosi bolju komunikaciju sa svim učesnicima u procesu, i to ne zbog Brisela, već zbog naših građana i ispunjenja njima datih obećanja”, objasnila je. S druge strane, svakako se ne može prenebreći ni činjenica da će Srbija objedinjavanjem evropskih poslova na najvišem, vladinom nivou, pokazivati Briselu da im pridaje veliki značaj.