Naftni dvoboji u SAD

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 4. aprila– Ličilo je na grubu prvoaprilsku šalu: kolona kamiona kretala se takoreći mic po mic po jednom od najprometnijih američkih drumova, u Nju Džersiju, ali ne zbog zatečenog krkljanca već da bi – napravila saobraćajnu gužvu. Ali događaj nije bio šaljiv: namerno sporom vožnjom vozači su protestovali zbog visokih cena goriva.

Političari su, istovremeno, ukazali na pokušaj da se juče zaista „namagarči” cela nacija. „Najveću prvoaprilsku smicalicu lansiralo je ovde pet velikih petrolejskih kompanija koje tvrde da su primedbe na poskupljenje nafte samo šegačenje”, ukazao je Edvard Marki, kongresmen koji je predsedavajući Komiteta za energetsku nezavisnost i globalno zagrevanje.

To telo predstavničkog doma juče je bilo poprište žestokih sukobljavanja stavova zakonodavaca i predstavnika pet naftnih giganata – „Ekson”, „Ševron”, „Šel”, BP i „Konoko Filips” – optuženih da rekordno profitiraju dok narod rekordno ispašta. Povod za sednicu bile su učestale i zaoštrene kritike građana da neko drugi, a ne oni, treba da preuzme odgovornost za tržišnu dramu i osetan pad životnog standarda.

U analizama razloga za poskupljenje goriva već su obrađene mnoge okolnosti – i povećana tražnja rastućih sila (Kine i Indije) i pad vrednosti dolara i posledice rata u Iraku i drugi lomovi na „proširenom Bliskom istoku”. Sada su „na red došli” i petrolejski kompanijski „džinovi”.

Kad bi se delile nagrade za zloupotrebe na račun poreskih obveznika, petrolejski divovi bi dobili i Nobela i Oskara, ocenio je kongresmen Džej Insli. Slično misle i potrošači. „Niko u istoriji Amerike nije namicao toliki profit kao sada benzinski dileri”, gnevno je „Vašington tajmsu” rekao merilendski vozač Volter Hejzelrig.

Kritike se naročito pozivaju na okolnost da je pet pomenutih vodećih petrolejskih kompanija prošle godine ostvarilo rekordni profit od 123 milijarde dolara, a da su istovremeno bili oslobođeni dažbina u iznosu od 1,8 milijardi, dok je „nacija na točkovima” bila primorana na povećanje i izdataka i štednje. „Teško je, gotovo nemogućno opravdati činjenicu da poreski obveznici novčano potpomažu industriju koja zgrće tako velike profite”, konstatuje u današnjem uvodniku visokotiražni „Ju-Es-Ej tudej”.

U svoju odbranu, prozvani ističu da je naftno tržište „kolebljivo” pa da sada skupljaju kapital za moguće „crne dane”, kako je precizirao Dž. S. Sajmon, potpredsednik „Eksona”. Kongresmeni su mu dobacili, međutim, da „beli dani” traju poprilično dugo.

AP podseća da su krajem 2005. kao i u proleće 2006. godine kongresmeni tražili da „naftaši” pokažu „više razumevanja” za potrošačke muke. Tada je cena barela nafte bila 60, pa 75, da bi sada premašila 100 dolara – uz isti argument kompanija da je „takvo tržište” i da im rast profita služi kao priprema za „predstojeći teži” period…

Kao „ulje na vatru” tema je rasplamsala i već užarenu kampanju za izbor predsednika SAD. Naftaške profite su „na zub uzeli” naročito demokratski pretendenti Barak Obama i Hilari Klinton. Potreban nam je predsednik koji će velikim energetskim kompanijama moći da kaže „dosta već jednom”, poručio je ilinoiski senator.

Visoke cene goriva rekordno su ovde povećale i profite petrolejskih kompanija i gnev građana i politička prepucavanja, slažu se posmatrači. Kao i nezadovoljstvo širom sveta, gde je benzin mahom znatno skuplji nego na pumpama u Americi– u proseku 3,3 dolara za galon (3,8 litara)…