Нафтни двобоји у САД

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 4. априла– Личило је на грубу првоаприлску шалу: колона камиона кретала се такорећи миц по миц по једном од најпрометнијих америчких друмова, у Њу Џерсију, али не због затеченог кркљанца већ да би – направила саобраћајну гужву. Али догађај није био шаљив: намерно спором вожњом возачи су протестовали због високих цена горива.

Политичари су, истовремено, указали на покушај да се јуче заиста „намагарчи” цела нација. „Највећу првоаприлску смицалицу лансирало је овде пет великих петролејских компанија које тврде да су примедбе на поскупљење нафте само шегачење”, указао је Едвард Марки, конгресмен који је председавајући Комитета за енергетску независност и глобално загревање.

То тело представничког дома јуче је било поприште жестоких сукобљавања ставова законодаваца и представника пет нафтних гиганата – „Ексон”, „Шеврон”, „Шел”, БП и „Коноко Филипс” – оптужених да рекордно профитирају док народ рекордно испашта. Повод за седницу биле су учестале и заоштрене критике грађана да неко други, а не они, треба да преузме одговорност за тржишну драму и осетан пад животног стандарда.

У анализама разлога за поскупљење горива већ су обрађене многе околности – и повећана тражња растућих сила (Кине и Индије) и пад вредности долара и последице рата у Ираку и други ломови на „проширеном Блиском истоку”. Сада су „на ред дошли” и петролејски компанијски „џинови”.

Кад би се делиле награде за злоупотребе на рачун пореских обвезника, петролејски дивови би добили и Нобела и Оскара, оценио је конгресмен Џеј Инсли. Слично мисле и потрошачи. „Нико у историји Америке није намицао толики профит као сада бензински дилери”, гневно је „Вашингтон тајмсу” рекао мерилендски возач Волтер Хејзелриг.

Критике се нарочито позивају на околност да је пет поменутих водећих петролејских компанија прошле године остварило рекордни профит од 123 милијарде долара, а да су истовремено били ослобођени дажбина у износу од 1,8 милијарди, док је „нација на точковима” била приморана на повећање и издатака и штедње. „Тешко је, готово немогућно оправдати чињеницу да порески обвезници новчано потпомажу индустрију која згрће тако велике профите”, констатује у данашњем уводнику високотиражни „Ју-Ес-Еј тудеј”.

У своју одбрану, прозвани истичу да је нафтно тржиште „колебљиво” па да сада скупљају капитал за могуће „црне дане”, како је прецизирао Џ. С. Сајмон, потпредседник „Ексона”. Конгресмени су му добацили, међутим, да „бели дани” трају поприлично дуго.

АП подсећа да су крајем 2005. као и у пролеће 2006. године конгресмени тражили да „нафташи” покажу „више разумевања” за потрошачке муке. Тада је цена барела нафте била 60, па 75, да би сада премашила 100 долара – уз исти аргумент компанија да је „такво тржиште” и да им раст профита служи као припрема за „предстојећи тежи” период…

Као „уље на ватру” тема је распламсала и већ ужарену кампању за избор председника САД. Нафташке профите су „на зуб узели” нарочито демократски претенденти Барак Обама и Хилари Клинтон. Потребан нам је председник који ће великим енергетским компанијама моћи да каже „доста већ једном”, поручио је илиноиски сенатор.

Високе цене горива рекордно су овде повећале и профите петролејских компанија и гнев грађана и политичка препуцавања, слажу се посматрачи. Као и незадовољство широм света, где је бензин махом знатно скупљи него на пумпама у Америци– у просеку 3,3 долара за галон (3,8 литара)…