Maltretiranje starih vlasnika starog oružja

Dobio sam od OUP Beograd poruku da se odmah javim u vezi sa „trofejnim oružjem”, uz obaveznu pretnju da „neodazivanje pozivu povlači odgovornost i kaznu”. Pošto sam stariji od 90 godina, javio sam se telefonom i zamolio da zbog mojih godina obavimo potrebno tim putem. Radi se o revolveru koji već davno ima svoj karton u OUP-u, proizvedenom pre oko 80 godina, koji mi je uspomena na učešće u Drugom svetskom ratu. I, zamislite, dobio sam uputstvo da se javim Sportskom centru „11 april” na Novom Beogradu „na proveru”, da platim taksu od 800 dinara i da se potom javim u OUP! Moj argument o starosti i o tome da oni poseduju dokumentaciju o revolveru nije vredeo, jer se po proceni gospođe koja se javila „po glasu ne vidi da imam preko 90 godina” i da „mogu ja to”!

Da li smo mi, stari borci, ono malo nas koji smo još živi, osuđeni i u dubokoj starosti na ovakva birokratska maltretiranja kojima je očigledni cilj samo da se iz suve drenovine iscedi neki dinar za državnu kasu? Da li u ovoj državi ima još razuma za poštovanje starih uopšte, a posebno ratnih veterana?

Odbijam da budem maltretiran na ovako bezočan i besmislen način. I šta mi ostaje? Da javno protestujem protiv birokratskog postupanja državne mašine i da joj poklonim to staro i odavno neupotrebljivo gvožđe, ne bih li izbegao, ili fizičko maltretiranje, ili „odgovornost i kaznu”. Sramota za one koji su ovako nešto mogli da izmisle.

rezervni sanitetski major Vojske Srbije