Srbija među samitima

Za svega nekoliko prethodnih dana Srbija je prošla kroz seriju međunarodnih skupova i sastanaka. Diplomatske aktivnosti koje bi mogle da odrede budućnost čitavog Balkana odvijale su se od Istanbula preko Trsta – i nazad do Soluna.

Nedelja samita otpočela je na Bosforu, gde je predsednik Aleksandar Vučić u ponedeljak razgovarao sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom u sklopu Svetskog naftnog kongresa.

Sa događaja posvećenog globalnim energetskim pitanjima udarna vest u domaćim medijima bila je da je na stolu i „Turski tok”, namenjen distribuciji gasa iz Rusije.

Trasa koja će voditi preko Turske trebalo bi da potom obuhvati Bugarsku i Srbiju, koja bi u tom slučaju postala tranzitna država, što bi joj omogućilo da naplaćuje takse za transport gasa. Plan je da gasovod bude završen 2019. budući da Rusija najavljuje da će tada zatvoriti transport ovog energenta preko Ukrajine.

Dvojica lidera razgovarala su i o privrednoj saradnji, pa je Vučić najavio posetu Erdogana i 150 predstavnika turskih kompanija na jesen. Da je izgradnja „Turskog toka” jedno od ključnih pitanja za ceo Balkan, ali i šire okruženje, potvrdilo je i prisustvo bugarskog premijera Bojka Borisova, kao i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva. Koliki značaj Ankara pridaje Beogradu, svedoči i to što je srpski predsednik na ovom samitu sedeo odmah pored Erdogana, a turski šef države je privremeno napustio radni ručak kako bi lično ispratio Vučića.

Svega dva dana posle susreta u Istanbulu na suprotnoj, severozapadnoj granici Balkanskog poluostrva, u Trstu, održan je četvrti samit lidera zapadnog Balkana u sklopu Berlinskog procesa, diplomatske inicijative za proširenje EU. Srbiju je na ovom skupu predstavljala predsednica vlade Ana Brnabić, a prisutne su bile delegacije Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije, kao i institucija Kosova. Svi učesnici, osim BiH, potpisali su tom prilikom ugovor o transportnoj zajednici.

Brnabićeva, kojoj je ovo bila prva državnička aktivnost u inostranstvu od kada je započela mandat, sastala se u Trstu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom, predstavnicima Evropske investicione banke i Svetske banke, kao i premijerima Makedonije i Slovenije Zoranom Zaevim i Mirom Cerarom, čime je uspostavila dobre radne kontakte sa kolegama iz regiona. Skupu je prisustvovao i prvi potpredsednik vlade i šef diplomatije Ivica Dačić koji je poručio da je ovaj događaj dokaz kako je zapadni Balkan pred očima EU. Prethodno su iz Brisela poslali poruku da je cilj čvršće povezivanje zapadnobalkanskog prostora, a Han je izjavio da se region priprema za buduće jedinstveno tržište.

Fokus se u četvrtak premestio na Solun, gde je organizovan prvi sastanak Saveta za nacionalnu saradnju Srbije i Grčke. U medijima ovaj događaj okarakterisan je kao otvaranje novog poglavlja između Beograda i Atine, i to u vreme kada se navršava vek i po od potpisivanja ugovora o savezu dve zemlje i 135 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. Osim poruka o jačanju tradicionalnog prijateljstva, u Solunu je parafirano i više međudržavnih ugovora iz različitih oblasti.

Glavni događaj je bio sastanak predsednika Vučića i grčkog premijera Aleksisa Ciprasa, a nešto kasnije i trilateralni skup, gde im se pridružio i Bojko Borisov. Tema je bila i energetska saradnja, budući da je predsednik bugarske vlade pre tri dana boravio u Istanbulu gde je bilo reči o „Turskom toku”. Vučić je u Solunu razgovarao i sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom.

Vučić je za vreme boravka u Solunu naglasio da naša zemlja želi od Brisela da čuje okvirni rok kada bi trebalo da bude primljena u članstvo EU, ali i ocenio da se iza primedbi oko poglavlja 23 i 24 zapravo krije Kosovo. „Da je sve u redu po pitanju Kosova, bili bismo šampioni i u ljudskim pravima. Čeka se da se vidi šta će biti oko Kosova, ali kažite nam otvoreno šta je to što treba da napravimo i do kada”, kazao je predsednik Srbije.

Sličnu izjavu uputio je i u sredu, dok je održavan susret u Trstu, kada je naveo da od EU želimo da čujemo odgovor da li je zaista zainteresovana za članstvo naše zemlje, uz ocenu da „ne želimo više da slušamo obećanja i odugovlačenja”. Ranije tog dana, evropska komesarka za bezbednost i spoljnu politiku Federika Mogerini kazala je da su „kriterijumi za pristupanje jasni za sve i tu nema prečica”. Dodala je i da „u najvećoj meri od Srbije zavisi kada će odrediti datum pristupanja EU” i da će članstvo doći sa reformama, uz normalizaciju odnosa sa Prištinom. Neposredno pre ovih izjava šefice evropske diplomatije, na ubrzan prijem Srbije uz zahtev da EU pruži pomoć Beogradu u reformama pozvali su predstavnici četiri države Višegradske četvorke – Mađarske, Češke, Slovačke i Poljske, a uz njih i vlade Austrije, Slovenije i Hrvatske.

Nedelja međunarodnih susreta nastavljena je i posle Soluna, pošto je Vučić u petak razgovarao sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom. Visoki činovnik iz Brisela rekao je da Srbija može da računa na članstvo u EU kada završi sve neophodne reforme i okonča dijalog s Prištinom. „Postoji perspektiva, i to je dobro, ali Srbija želi da dobije značajniju motivaciju”, poručio je Vučić i zaključio da je „sada vreme da se razgovara sa kancelarkom (Angelom) Merkel i sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom”.