A publika se smejala i smejala

 Kakav je film „Lavina“ koji je otvorio 64. Pulu? Sada bi čika Čole (Milutin Čolić) da je kojim slučajem živ, svoj kritički napis završio onom čuvenom rečenicom: „A publika se smejala i smejala“. I jeste tako bilo, gledaoci su se zabavili, s tim što su se neki (kritičari) smejali od muke. Jer, trebalo je preživeti ovo slabašno napisano, nedorađeno i na trenutke besmisleno filmsko delo koje pripada kategoriji takozvanog treš-filma (smeće), inače sasvim legitimne filmske vrste u kojoj se povremeno izrode i neki dobri primerci što ovde nije slučaj.

 Priča o Franji – koji je navodno nestavši u snežnoj lavini za sobom ostavio dve žene i dve ćerke, ali se ipak vratio kući da im prizna kako je on zapravo gej – možda je mogla da ima potencijale dopadljive filmske farse na temu svih duginih boja LGBT populacije da se scenaristički trojac (Hrpka, Tomić, Hrece) ozbiljnije udubio u posao. Umesto toga vruć krompir je „uvaljen“ u ruke glumcima. Pre svih glumcu Robertu Ugrini, sada u glavnoj ženskoj ulozi (dobro kostimiran igra lik prve Franjove žene) i Kseniji Marinković (druga žena), koji su se siroti naglumili ne bi li spasli stvar...

 Pulska publika je juče među takmičarskim filmovima  mogla da vidi i „ZG80“ Igora Šeregija (igrao u beogradskim bioskopima) i „Goran“ Nevia Marasovića  (prikazan na Festu). I dok se Šeregi u svom debitantskom filmu opredeljuje za formu simpatične populističko-akcione komedije na temu obesnih fudbalskih navijača – huligana i to kroz priču o poslednjem večitom derbiju između zagrebačkog „Dinama“ i beogradske „Crvene Zvezde“ (u filmu igraju i beogradski glumci Marko Janketić, Miloš Timotijević, Nikola Rakočević, Mladen Andrejević...), Nevio Marasović je pokušao da od „Gorana“ napravi hrvatsku verziju „Farga“, odnosno „skandinavski triler“ u miljeu Gorskog kotara (scenario je pisao norveški književnik Gjermund Gisvold). Nažalost, ne savim uspešno. I beogradska publika se uverila da Marasović vodeći ovaj svoj visokoestetizovani film-osvete ka raspletu gubi fokus i prepušta likove seriji nelogičnosti...

 Festivalska publika je sinoć u Areni mogla da pozdravi i beogradskog glumca Uliksa Fehmiua kao glavnog junaka u koprodukcijskom filmu „Naša svakodnevna priča“ bosanske scenaristkinje i rediteljke Ines Tanović, nagrađene prošlo godine na festivalu u Herceg Novom. U ovoj suptilnoj priči u kojoj se sugeriše da je porodica poslednja oaza čovečanstva kada se problemi u životu pojedinca nagomilavaju, Uliks Fehmiu igra lik Saše, ratnog veterana koji pokušava da se nosi sa tegobama u posleratnoj Bosni. U ovom filmu koji je prikazan van konkurencije, zapažene uloge imaju i Emir Hadžihafizbegović (uloga oca) i izvrsna Jasna Ornela Beri (uloga majke), koja je na 64. Pulskom festivalu i predsednica žirija Međunarodnog programa.

Vrdoljak i njegovi novci

I dok se na festivalu u Puli, u okviru programa retrospektive, prikazuju filmovi Antuna Vrdoljaka, u hrvatskom Saboru, Nadzornom odboru HRT-a, ali i dnevnoj štampi raspravlja se o njegovim ugovorima sa hrvatskom televizijom po kojima mu je „samo u 2016. godini za reprize serija koje je režirao, HRT (čiji je direktor bio od 1991. do 1995.) isplatio 240.424,24 kune, a tantijeme će po ugovoru primati i naslednici 70 godina posle njegove smrti...“.

 Pod naslovom „Vrdoljakovi ugovori“ i sa nadnaslovom „Ekskluzivno: Tajni izveštaji HRT-a“, u nedeljnom izdanju „Jutarnjeg lista“ na čak tri stranice izneti su detalji „procureli iz Sabora“ i to baš u trenutku kada Vrdoljak treba da završi film o generalu Gotovini. U listu je u okviru ove teme zabeležena i izjava reditelja Danila Šerbedžije u kojoj on kaže: „Drago mi je da je uspeo da se izbori za nešto što smatra da mu kao reditelju pripada i nadam se da će se na isti način HRT odnositi i prema drugim rediteljima i njihovim ugovorima o repriziranju“...