Migranti na platnu ispred nas i žice iza nas
Palić – Dok je publika Festivala evropskog filma gledala mađarski film „Jupiterov mesec” Kornela Mundruca o sudbini migranata, nekoliko stotina metara dalje odvijala se životna drama na ovu temu. Mađarske policijske vlasti javile su da su i prethodne noći na granici sa Srbijom uhvatile više migranata u pokušaju ilegalnog prelaska granice.
To je tačka u kojoj počinje film: negde u močvarnim rukavcima reke između Srbije i Mađarske, Arijan, Sirijac iz Homsa, biva ustreljen i tada otkriva da može da levitira.
Njegovu novootkrivenu sposobnost koristi dr Štern kako bi otplatio dug porodici čijeg člana je slučajno usmrtio prilikom jedne operacije. Na kraju, između Arijana i Šterna rađa se prijateljstvo i producentkinja filma Viktorija Petranji kaže da od mnogih značenja u filmu ona najradije bira upravo to. Međutim, film Kornela Mundruca je žestoka kritika društva koje odbacuje sve koji su „drugi“, odnosno upravo odnosa mađarskih vlasti prema migrantima, razgolićene korupcije kojoj su podložni svi akteri priče, ali i poigravanje sa hrišćanskim motivima čije vrednosti se uprave brane od migranata.
Mundrucu je stari poznanik palićkog festivala jer je pre tri godine za svoje ostvarenje „Beli Bog“ dobio Zlatnog tornja za najbolji film. Viktorija Petranji je već 20 godina producent Mundrucuovih filmova. U razgovoru sa novinarima rekla je da nisu očekivali da ovo bude produkciono težak film, ali su tokom rada na njemu morali stalno da savladavaju nove tehničke izazove. Jedan od njih je bila i potresna uvodna scena. „Snimali smo je na jednoj maloj reci u Mađarskoj i bila je vrlo intenzivna već u fazi pripreme, sačinjena je od niza malih scena od kojih smo posle sastavljali koreografiju tih scena kako bismo imali jednu dugu scenu koja će ostaviti bez daha i pre prve replike, rekla je Petranji.
To je scena mučnog grabljenja migranata preko reke do močvarne obale, dok na njih puca granična policija, otimanje za dah, nestajanje u vodi, uzvici i mrak ispresecan policijskim reflektorima. „Mi smo kritični, naravno, ali nije bio cilj politička kritika, već umetnički pristup jer je ideja nastala i pre migrantske krize kada smo želeli da razgovaramo o današnjoj Evropi i pokažemo bajku i neke ikonične slike koje se lepe za ovu situaciju s kojom se danas suočavamo“.
Stavovi u filmu ipak provociraju vladajući odnos prema migrantima, ali Petranji kaže da nisu iskusili nikakvu otvorenu političku kritiku zbog toga.
„Nikada nisam čula kritiku koja je politička u odnosu na film, tu i tamo začuje se pitanje kako su fondovi iz kulture bili dostupni za ovakav film, ali očigledno ja i ne razgovaram mnogo sa ljudima koji bi stvarno napali ovaj film zbog sadržaja. Ipak, znam da postoji veliko odbijanje da se uopšte pogleda ovaj film, u provinciji jedva uspevamo da skupimo nekoliko stotina gledalaca, što jeste negativan odjek, kaže Petranji.
Na Festivalu evropskog filma publika je u takmičarskom programu imala prilike da vidi, i pre pulske u kojoj će premijerno biti prikazan dan kasnije, hrvatski film „Kratki izlet“ Igora Bezinovića koji u osnovi koristi roman Antuna Šoljana, kao i film „Ne gledaj mi u tanjir“ Hane Jušić.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
