Zaev se oslanja na SAD, EU i NATO

Zvanični grčki stav još je tvrd, bez obzira na bezbednosnu situaciju u regionu i eventualne posledice po Evropu. Služben stav Grčke prema nazivu Makedonije jeste da je to njihovo ekskluzivno pravo na korištenje.

Ostale makedonske komšije podržavaju makedonske prioritete. Bugarska, na primer, već vidi Makedoniju u EU i NATO-u i uskoro će potpisati ugovor o dobrosusedskim odnosima. Albansko državno rukovodstvo sa Ramom na čelu promenilo je retoriku i sada naglašava da samo celovitu Makedoniju vidi u evroatlantskim organizacijama.

Od Evropljana najveće interesovanje pokazuje Nemačka kroz inicijative kancelarke Angekle Merkel. Državni sekretar ministarstva inostranih poslova Nemačke Rot je, na osnovu pozitivnih informacija koje ima, izjavio u Skoplju da je optimist. Nakon razgovora sa makedonskim ministrom inostranih poslova Nikolom Dimitrovim, u okviru dvodnevne posete Makedoniji, Rot je naglasio: „Stvarno cenim signale koji se sada šalju odavde. Tada smo i mi obavezni da podržimo Makedoniju. Kada kažem mi, ne mislim samo na Nemačku, već i na celu EU. Da bi se započeli pristupni pregovori, potreban je konsenzus.”

Zakonodavna i izvršna vlast Makedonije sa predsednikom države imaju isti cilj na spoljnopolitičkom planu, ali različit pristup. Predsedniku države Đorđu Ivanovu je bliži koncept opozicijske partije VMRO-DPMNE, te je stoga pored ambasadora počeo da imenuje svoje specijalne izaslanike. Ali zvanična politika EU i SAD sve je otvorenija i naklonjenija Zoranu Zaevu.

Posebno za ubrzan razvoj, južnom srpskom susedu, otvorena podrška makedonskom premijeru Zoranu Zaevu stigla od potpredsednika SAD Majkla Pensa uoči liderskog samita u Trstu. Prema saopštenju Bele kuće, Pens je Zaevu preneo čestitke predsednika Trampa, podršku evroatlantskih aspiracija Makedonije i ohrabrenje da ubrza reforme koje će pokrenuti razvoj Makedonije. Ako se dobro razume ova poruka, reforme su podržane i od Trampa i od Pensa.

U tom slučaju Zaev ima podršku i za novine u sudskoj vlasti koje neminovno vode sankcionisanju i najviših političara u bivšoj vlasti koji su kršili zakone. Ono što je u trenutku izvesno jeste da će takve „reforme” sigurno podržati i EU, jer na promenama u ZKP Makedonije rade evropski stručnjaci.

Upravo reforme u sudskoj vlasti izazivaju najviše interesovanja. Specijalno javno tužilaštvo (SJO) ne može da sprovede još nijednu meru pritvora, jer ima veliki otpor u sudu. SJO je do sada zatražilo pritvor i za bivšeg premijera Gruevskog i više njegovih saradnika, ali su ovi zahtevi sudski odbijeni.

Potpredsednik SAD Majk Pens je, kako prenose makedonski mediji, istakao velika očekivanja od novog susreta sa Zaevim na susretu lidera zapadnog Balkana – na samitu Jadranske povelje u Podgorici. Za Makedoniju je to od izuzetne važnosti, između ostalog, jer će to biti na veliki državni i nacionalni praznik Makedonije (Ilindan, drugog avgusta). Tog datuma 1944. godine održan je ASNOM, kada je Makedonija prvi put postala država – Republika Makedonija (u Titovo vreme) i kao takva sastavni deo Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Ovaj naziv Republike Makedonije, tek nakon raspada SFR Jugoslavije, Grčka je počela da osporava i time iskoristila pravo da blokirala evroatlantske integracije Makedonije.