Letovanje ne vredi bez lajkovanja

Kada stignemo na željeno odredište, brzinom zvuka istrčavamo na plažu, naručujemo koktel na čijem bi nam dizajnu pozavideo Del Boj i za „Instagram” slikamo pićence dok u pozadini palme njišu grane. Od tog momenta letovanje se pretvara u trku za što boljom fotografijom, a naše raspoloženje na odmoru više zavisi od broja lajkova na našim fotografijama, nego od broja sunčanih dana.

Posmatrajući raznoliku gomilu kupača na morskome plavom žalu možemo da konstatujemo da virus „tabletomanije” kruži godišnjim odmorima. Jer, veća je šansa da na plažu ne ponesemo kremu za sunčanje nego tablet. Otkada su socijalne mreže postale najvažnija sporedna stvar u našim životima, postaje nam bitnije da snimimo perfektnu fotografiju nego da uživamo u šumu talasa, pogledu na plavu pučinu ili u društvu osobe sa kojom smo otišli na letovanje.

Zbog toga turističke agencije, kada reklamiraju određene hotele, više ne hvale samo blizinu plaže, kvalitet hrane i udaljenost od centra mesta. Uvedena je i nova kategorija a to su – hoteli u kojima nastaju najbolje instagram fotografije.

Zbog toga naša priprema za putovanje danas podrazumeva i kupovinu aksesoara za plažu do kojih drže sve takozvane kraljice „Instagrama” – osim panama šešira, slamnatih torbi i naočara sa reflektujućim staklom, na plažu ne odlazimo bez ružičastih flamingosa na naduvavanje s kojih šaljemo „mokre” poljupce.

Umesto da tražimo savršeno mesto na plaži, mi tražimo savršenu plažu za fotografisanje i u stanju smo da satima sedimo na obali mora i čekamo da jedrenjak „uplovi” u našu selfi fotografiju. Bombardovani količinom fotografija koje postavljamo na društvenim mrežama, naši prijatelji često opravdano sumnjaju da li mi uopšte plivamo, jedemo ili se sunčamo u pauzi između fotografisanja.

Nažalost, potreba za pravljenjem savršene fotografije na odmoru često završava u crnim hronikama – pre tri meseca dvadesetdvogodišnji Škotlanđanin poginuo je dok je pravio selfi nasred auto-puta sa dva prijatelja, a bračni par iz Poljske poginuo je praveći selfi na ivici stenovitog rta Kabo da Roka na 40 kilometara od Lisabona. Ista sudbina zadesila je i šesnaestogodišnju Italijanku koja je pala sa oštrih stena na obali italijanskog grada Taranto pokušavajući da napravi savršeni selfi, a bivša mis Austrije pala je u provaliju praveći selfi tokom džogiranja na godišnjem odmoru.

Prošlog leta svet je obišla vest da je jedan turista uništio spomenik portugalskog kralja Sebastijana iz 19. veka neprocenjive vrednosti, jer je pokušavao da napravi selfi, a ovogodišnju sezonu pravljenja šteta zbog selfi fotografija otvorila je jedna turistkinja u Los Anđelesu koja je oborila nekoliko skulptura vrednosti 200.000 dolara.

Potrebu da u bajkovitom morskom ambijentu stalno pravimo fotografije koje potom kačimo na društvene mreže i živo pratimo šta se dešava na usijanom asfaltu sa koga smo pobegli da bismo se odmorili stručnjaci objašnjavaju činjenicom da smo psihološkom pupčanom vrpcom vezani za domovinu i da nam stalno snabdevanje informacijama daje osećaj sigurnosti – što imamo više informacija, mi se osećamo sigurnije. Jer već nakon dva-tri dana na moru naša radoznalost i potreba za otkrivanjem novog mesta počinje da slabi i nama postaje važnije šta se dešava u našoj zemlji nego u letovalištu u koje smo otišli da se odmorimo.