Летовање не вреди без лајковања

Када стигнемо на жељено одредиште, брзином звука истрчавамо на плажу, наручујемо коктел на чијем би нам дизајну позавидео Дел Бој и за „Инстаграм” сликамо пићенце док у позадини палме њишу гране. Од тог момента летовање се претвара у трку за што бољом фотографијом, а наше расположење на одмору више зависи од броја лајкова на нашим фотографијама, него од броја сунчаних дана.

Посматрајући разнолику гомилу купача на морскоме плавом жалу можемо да констатујемо да вирус „таблетоманије” кружи годишњим одморима. Јер, већа је шанса да на плажу не понесемо крему за сунчање него таблет. Откада су социјалне мреже постале најважнија споредна ствар у нашим животима, постаје нам битније да снимимо перфектну фотографију него да уживамо у шуму таласа, погледу на плаву пучину или у друштву особе са којом смо отишли на летовање.

Због тога туристичке агенције, када рекламирају одређене хотеле, више не хвале само близину плаже, квалитет хране и удаљеност од центра места. Уведена је и нова категорија а то су – хотели у којима настају најбоље инстаграм фотографије.

Због тога наша припрема за путовање данас подразумева и куповину аксесоара за плажу до којих држе све такозване краљице „Инстаграма” – осим панама шешира, сламнатих торби и наочара са рефлектујућим стаклом, на плажу не одлазимо без ружичастих фламингоса на надувавање с којих шаљемо „мокре” пољупце.

Уместо да тражимо савршено место на плажи, ми тражимо савршену плажу за фотографисање и у стању смо да сатима седимо на обали мора и чекамо да једрењак „уплови” у нашу селфи фотографију. Бомбардовани количином фотографија које постављамо на друштвеним мрежама, наши пријатељи често оправдано сумњају да ли ми уопште пливамо, једемо или се сунчамо у паузи између фотографисања.

Нажалост, потреба за прављењем савршене фотографије на одмору често завршава у црним хроникама – пре три месеца двадесетдвогодишњи Шкотланђанин погинуо је док је правио селфи насред ауто-пута са два пријатеља, а брачни пар из Пољске погинуо је правећи селфи на ивици стеновитог рта Кабо да Рока на 40 километара од Лисабона. Иста судбина задесила је и шеснаестогодишњу Италијанку која је пала са оштрих стена на обали италијанског града Таранто покушавајући да направи савршени селфи, а бивша мис Аустрије пала је у провалију правећи селфи током џогирања на годишњем одмору.

Прошлог лета свет је обишла вест да је један туриста уништио споменик португалског краља Себастијана из 19. века непроцењиве вредности, јер је покушавао да направи селфи, а овогодишњу сезону прављења штета због селфи фотографија отворила је једна туристкиња у Лос Анђелесу која је оборила неколико скулптура вредности 200.000 долара.

Потребу да у бајковитом морском амбијенту стално правимо фотографије које потом качимо на друштвене мреже и живо пратимо шта се дешава на усијаном асфалту са кога смо побегли да бисмо се одморили стручњаци објашњавају чињеницом да смо психолошком пупчаном врпцом везани за домовину и да нам стално снабдевање информацијама даје осећај сигурности – што имамо више информација, ми се осећамо сигурније. Јер већ након два-три дана на мору наша радозналост и потреба за откривањем новог места почиње да слаби и нама постаје важније шта се дешава у нашој земљи него у летовалишту у које смо отишли да се одморимо.