Vašington gađa Rusiju, a pogađa i Evropsku uniju

Povod za ovakvu reakciju je nacrt zakona koji je usvojio Senat, a koji se odnosi na paket novih, još oštrijih sankcija prema Rusiji koje su usmerene na dominantne grane ruske industrije: poput energetike i finansijskog sektora koji podržava ovu oblast, železnica i drugih infrastrukturnih sektora transporta, metalske i rudarske industrije.

Nacrt podrazumeva da se maksimalan rok tržišnog finansiranja ruskih banaka koje su pod sankcijama smanji na 14 dana, a naftno-gasnih kompanija na 30 dana. Ako bude usvojen u predloženom obliku, zakon će podrazumevati i mogućnost uvođenja sankcija licima koja nameravaju da ulože više od pet miliona dolara godišnje ili milion dolara odjednom u ruske cevi i njihovo polaganje ili ako se uključe u pružanje tehnološke i informacione podrške ovim projektima.

U posebnoj tački govori se o nameri SAD da se suprotstave izgradnji gasovoda „Severni tok 2”, na šta je, kao ozbiljnu tačku spora prvo ukazao Berlin, a potom i Brisel, upozorivši da takav potez može da izazove nesagledive posledice.

Tokom vikenda predstavnici republikanaca i demokrata u američkom Kongresu postigli su dogovor o širokom paketu sankcija prema Rusiji kojim žele da kazne Moskvu zbog navodnog mešanja u prošlogodišnje predsedničke izbore u SAD. Predstavnički dom američkog Kongresa bi danas trebalo da se izjasni o tom paketu sankcija, koji se pored Rusije, odnosi i na Iran i Severnu Koreju.

Zvanični Brisel, međutim, traži da zakon bude na izvestan način ublažen i da se obezbedi „javno ili pisano uverenje” administracije američkog predsednika Donalda Trampa da primena novih sankcija neće pogoditi interese EU.

„Fajnenšel tajms” je imao uvid u dokument koji je pripremljen za sastanak Evropske komisije u sredu i preneo je da se njime nalaže da bi Brisel „trebalo da bude spreman da deluje u roku od nekoliko dana” ukoliko mere SAD „budu usvojene bez uzimanja u obzir zabrinutosti Brisela”.

Briselski portal „Politiko” juče je takođe, pozivajući se na internu notu predsednika Evropske komisije u koju je imao uvid, preneo da u Briselu postoji ozbiljna zabrinutost da će mere koje Vašington bude pripremio Rusiji direktno i snažno pogoditi evropske energetske kompanije, i to baš u trenutku kada SAD nastoje da obezbede prodaju svog tečnog gasa u Evropi.

„Ovim merama rizikuje se prekid transatlantskog i G-7 jedinstva”, navedeno je u noti predsednika Evropske komisije koja nosi datum 19. jul povodom ruske okupacije Krima.

Portal navodi da su razrađeni i principi koji bi omogućili da dođe do ublažavanja sankcija koje bi se odnosile na EU. Tražiće se da se američka administracija javno obaveže, kako je to učinio prethodni predsednik Barak Obama 2014. godine, da shodno diskrecionom pravu zakon neće primenjivati protiv evropskih kompanija. Drugi predlog je da se primeni uredba EU iz 1996. godine koja kaže da nijedna odluka zasnovana na eksteritorijalnim zakonima SAD nije primenjiva u EU. Poslednja mera se odnosi na uzvratne mere Svetske trgovine organizacije.

Još uvek nije poznato kako izgleda usaglašeni predlog sankcija, ali je Asošijeted pres objavio da je drugi po hijerarhiji kongresmen Demokratske partije u Predstavničkom domu Steni Hojer iz Merilenda izjavio da su usaglašena sva pitanja u vezi sa zakonom koji, pored sankcija Rusiji, obuhvata i ekonomske kazne Iranu i Severnoj Koreji. Bilo je izvesnih neslaganja u vezi s tim koliko će demokrate da se uključe u razmatranje zakona, ali je Hojer kazao da je zadovoljan ishodom. „Osigurano je to da i većina (republikanci) i manjina (demokrate) budu u stanju da nadgledaju kako će administracija (predsednika Donalda Trampa) primenjivati sankcije”, rekao je Hojer uoči današnjeg glasanja i Predstavničkom dom Kongresa.