Вашингтон гађа Русију, а погађа и Европску унију

Повод за овакву реакцију је нацрт закона који је усвојио Сенат, а који се односи на пакет нових, још оштријих санкција према Русији које су усмерене на доминантне гране руске индустрије: попут енергетике и финансијског сектора који подржава ову област, железница и других инфраструктурних сектора транспорта, металске и рударске индустрије.

Нацрт подразумева да се максималан рок тржишног финансирања руских банака које су под санкцијама смањи на 14 дана, а нафтно-гасних компанија на 30 дана. Ако буде усвојен у предложеном облику, закон ће подразумевати и могућност увођења санкција лицима која намеравају да уложе више од пет милиона долара годишње или милион долара одједном у руске цеви и њихово полагање или ако се укључе у пружање технолошке и информационе подршке овим пројектима.

У посебној тачки говори се о намери САД да се супротставе изградњи гасовода „Северни ток 2”, на шта је, као озбиљну тачку спора прво указао Берлин, а потом и Брисел, упозоривши да такав потез може да изазове несагледиве последице.

Током викенда представници републиканаца и демократа у америчком Конгресу постигли су договор о широком пакету санкција према Русији којим желе да казне Москву због наводног мешања у прошлогодишње председничке изборе у САД. Представнички дом америчког Конгреса би данас требало да се изјасни о том пакету санкција, који се поред Русије, односи и на Иран и Северну Кореју.

Званични Брисел, међутим, тражи да закон буде на известан начин ублажен и да се обезбеди „јавно или писано уверење” администрације америчког председника Доналда Трампа да примена нових санкција неће погодити интересе ЕУ.

„Фајненшел тајмс” је имао увид у документ који је припремљен за састанак Европске комисије у среду и пренео је да се њиме налаже да би Брисел „требало да буде спреман да делује у року од неколико дана” уколико мере САД „буду усвојене без узимања у обзир забринутости Брисела”.

Бриселски портал „Политико” јуче је такође, позивајући се на интерну ноту председника Европске комисије у коју је имао увид, пренео да у Бриселу постоји озбиљна забринутост да ће мере које Вашингтон буде припремио Русији директно и снажно погодити европске енергетске компаније, и то баш у тренутку када САД настоје да обезбеде продају свог течног гаса у Европи.

„Овим мерама ризикује се прекид трансатлантског и Г-7 јединства”, наведено је у ноти председника Европске комисије која носи датум 19. јул поводом руске окупације Крима.

Портал наводи да су разрађени и принципи који би омогућили да дође до ублажавања санкција које би се односиле на ЕУ. Тражиће се да се америчка администрација јавно обавеже, како је то учинио претходни председник Барак Обама 2014. године, да сходно дискреционом праву закон неће примењивати против европских компанија. Други предлог је да се примени уредба ЕУ из 1996. године која каже да ниједна одлука заснована на екстериторијалним законима САД није примењива у ЕУ. Последња мера се односи на узвратне мере Светске трговине организације.

Још увек није познато како изгледа усаглашени предлог санкција, али је Асошијетед прес објавио да је други по хијерархији конгресмен Демократске партије у Представничком дому Стени Хојер из Мериленда изјавио да су усаглашена сва питања у вези са законом који, поред санкција Русији, обухвата и економске казне Ирану и Северној Кореји. Било је извесних неслагања у вези с тим колико ће демократе да се укључе у разматрање закона, али је Хојер казао да је задовољан исходом. „Осигурано је то да и већина (републиканци) и мањина (демократе) буду у стању да надгледају како ће администрација (председника Доналда Трампа) примењивати санкције”, рекао је Хојер уочи данашњег гласања и Представничком дом Конгреса.