Kad svetska politika podeli svadbare
Kraljevo – Davno, još početkom osamdesetih Bobi J. je, misleći na naš socijalistički samoupravni sistem, potajno, u užem društvu govorio: „Sve će ovo jednog dana da klocne”. Protivio mu se poneko od drugara, a ponajviše budući politikolog, tvrdeći: „Ploviće ovaj brod još dugo, dugo”. I, nikome nije bilo neobično kada je Bobi J. odmah posle ženidbe „zapalio“ preko „velike bare”. Otišao je u Ameriku i retko u Srbiju i Kraljevo dolazio. Tek, nedavno, stigao je sa čuturom da četvoricu starih drugova pozove na svadbu. Ženi sina, a svadba je početkom septembra u Čikagu.
I namerio je to da saopšti u opuštenoj atmosferi jednog kraljevačkog restorana.
Ali, ne leži vraže, kako je tema globalne politike bio „aperitiv“ usledila je i njegova neoprezna tvrdnja da je Obama imao iskrene namere u „arapskom proleću“. To je bio okidač za pokretanje političkih strasti, skočili su stari drugovi da mu pojasne koliko je u zabludi i pod uticajem američke propagande. Tako, glavna priča, poziv na svadbu, osta sporedna stvar i drugarstvo malo zahladne.
Kad je proteklo nekoliko dana, javljao se Bobi J. svima redom, posredstvom „vajbera“, ali ne da političku temu dokrajči. To nikako, već da domaćinski ponovi i pojasni poziv. U tom „pozivnom paketu“ je stajalo: domaćin za ove goste, stare drugare sve obezbeđuje o svom trošku, i povratne avionske karte i smeštaj u Americi. Tome je čak i dodao da se obavezno pođe sa suprugama i da će čak platiti i aerodromske takse. Kada ga je neko od pozvanih upitao: „A, kolike su dnevnice?“, zategnutost je malo splasnula jer je to sve podsetilo na stare drugarske dane i začkoljice.
Onda je među pozvanima usledio prvi radni sastanak, u ambijentu gradske kraljevačke kafane. Tema: ići na svadbu u Ameriku ili se na pozivu zahvaliti? I, opet potencijalne svadbare deli globalna politika. Kum, koji bi trebalo da predvodi svadbarsku kolonu preko okeana, nekako bi i podneo akrofobiju, ali mu je srce, što se ideologije tiče, na „levoj” strani a u globalnoj politici je nepokolebljivo na Istoku. Ponekad čak društvo voli da podseti kako je, navodno, on poreklom Rus, pa Putina najčešće oslovljava porodičnim nadimkom Volođa. I, pita se: Kako sada pred predstavnicima američke ambasade, u eventualnom intervjuu za vizu, da kaže: ja ljublju Ameriku.
Drugi mogući gost nema problema kada su u pitanju vrednosti Zapada. Uostalom, na neoliberalnoj ekonomskoj doktrini, isključivo svojim radom i poštujući zakonitosti tržišta, stekao je i novac i stručni ugled. Ali, neumoljive su pomenute regule tržišta, pa otuda i njegovo premišljanje da li bi ga svadba, iako besplatna, za desetak dana nerada mogla i te kako koštati.
Treći, zvanično deklarisani demokrata, najmanje se bunio protiv tvrdnje Bobija J. o iskrenim namerama Obame i ponajviše je za to da se na svadbu ide. U umerenim količinama voli viski, a posebno „burbon“, koji bi se na licu mesta degustirao. Mada se može primetiti njegov utisak da bi taj ambijent bio još lepši bez supruga, koje bi se možda našle i u mogućoj ulozi „degustacionih statističara“.
Četvrti potencijalni gost najviše problema ima sa novcem za „džeparac“, a i suprugom koja bi, kao ubeđeni radikal i zlopamtilo američkog bombardovanja Srbije, radije na grčko more. Mogući intervju za vizu za nju bi, kako kaže, bio prilika da omraženim Amerikancima sve saspe u lice.
Teške muke pred novi sastanak svadbara, na istu temu. Doduše, pojavio se i kompromisni predlog da se ženidba sina njihovog druga proslavi ovde, pomalo u šali rečeno, umesto u Čikagu u nekoj kraljevačkoj pečenjari a u kontaktu da domaćinom posredstvom video linka.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
